Источник

Стр. 206

ИСТОЧНИК

Бр 9.

душу код куће остављамо; ако само уснама илитујемо Бога, а срцв нам је далеко од Њега (Мат. 15, 18); ако једемо тијело Христово и пијемо крв Његову, а да се достојно не спремимо за то постом и покајањем; ако тосшимо па оудемо жалосни као лицемјери коуи начине блиједа лица своја , да их видс људи гдје иосме, а не мажемо — по заповијести Спасптељевој — главу своју и не умивамо лица своја, да нас не виде људи гдје иостимо (Мат. 6, 16—18); ако поштујемо тобоже Бога, а презиремо служитеље Олтара Шегова, не слушамо и не иокоравамо се учитељима својим, који се старају за дугае наше (Јевр. 13, 17), који су иозвани од Вога као Арон (Јевр. 5, 4); ако се молимо Богу само у пзвјесие дане, само недјељом и празницима, а не у свако вријеме и у свима пршшкама живота и рада свог, — онда, љубазни, ми нијеемо искрени и истивити поклоници Божји, онда смо и ми као окречени гробови који се с иоља виде лијеии, а унутри су иуни мргавачких костију и сваке нечистоЛе (Мат. 23, 27); онда ће и на иас, као некада на Јудеје, загрмити Роспод: „ Што ми се ариближујете усти.иа свОЈима, а срце вам далеко стоуи од мене (Ис. 29, 13)? У усжша су^ вам ријечи моје љуике, а срце вам иде за својим лакомством (Језек. 33, 31). ЈЛто Ие ми мноштво жртава ваших? Сит сам веЛ жртава тих. 7Кад долазите да се иокажете ареда мном, ко иштег -го од вас, да газите ио мом тријему (Ис. 1, 11)? Жртве ваше гсаљенице нијесу ми угодне, нити су ми ириноси ваши мили (Јевр. 6, 20), јер су жртвз такове гад Госиоду, а молитва ираведних угодна му је (Приче 15, 8). Ја мрзим на ваше иразнике, одбацио сам их, и неЛу да миришем светковина ваших (Амос 5, 21). Тако ће нас, браћо, тада питати, и тако ће нам загрмити Господ Бог. А зашто ? Зато, што му се нијесмо клањали онако као што нам Он заповиједа, зато што нијесмо истпнити поклоници Шегови. А истински поклоници морају се молити и клањати Богу духом и истином, јер је Он дух, и ко му се клања, духом и истином треба да му се клања. Па шта значи клањати се духом Богу свом ? Клањати се и служитп Богу духом не значн клањатн Му се само на једноме одређеном мјесту, као што су то стари Јудеји мислнли и чинили, него на сваком мјесту; не у св. храму само, него и код куће; не само спољашњим нокретима тијела свог: уснама, склапањем и подизањем руку својих, клечањем и метанисањем, него унутрчшњнм узношењем побожннх мисли Богу, из дубине срца п душе своје. И ми се не ћемо клањатп Богу духом, ако Му се молимо само по једноме опћепримљеном обичају и навици, него онако како нам то истинска вјера ; нада п