Источник

«

Стр. &08

иоточник

Канон о распећу Господшем. (Плач Матере Божије.) — Састав Симеона логотета. Глас 6. Пјесма 1. Прмос. Пјевајмо Богу пјесму од побједе, као што је пјевао народ исраиљски кад је по бездани (морској) као по суху ходио, те гонитеља Фараона гледао како се топи. Припјев: Слава Теби Воже наш, слава Тсби. Кад виђе Дјева Чиста, објешена на крсту Сина и Господа, превијајући се љуто запјеваше: са другима женама јецајући нарицаше. Видим Те сада, вазљубљено чедо моје и мило, гдје на крсту висиш, и срце ми се од жалости цјепа, рече Чиста, него кажи ријеч, благи, службеници Твојој. Слава Оцу и Сину и Светоте Духу: Добровољно сносиш на дрвету љуту смрт, Сине мој и Створитељу, Дјева нарицаше, кад је стојала код крста са љубазним учеником. И сада и свагда, и у вјекове вјековк, амин. Сад сам лишена наде, моје радости и весеља, Сина мог и Господа: авај

мееи, срце ми болује, јаучући Дјева говораше. *$"' Пјесма 3. Ирмос. Нема никога света као што си Ти, Господе Боже мој, који си подигао славу вјерних Твојих, благих, и који си нас утврдио на камену вјере Твоје. Из страха од Јудеја сакри се Петар, и сви се вјерни разбјегоше оставивши Христа, јаучући Дјева говораше. Због страшнога и необичнога рођен>а Твог, Сине мој, прослављена сам ја мимо свију матера: но авај мени! сада, кад Те гледам на крсту, срце ми горе. Слава: Видим пород мој на рукама, у којима сам Га као дјетешце држала, гдје се с дрвета прима нарицагае Чиста, али нико ми Га, авај мени, не даде. 1 ) И сада : Гле светлостп моје слатке, наде и живота мог благог, Бога мог, како се угаси на крсту; срце ми горе, јецајући Дјева нарицаше. Пјесма 4. Ирмос. Христос је моја снага Бог и Господ. богољепно поје часна црква клпчући, из чисте побожности, о Господу се веселећи. Сунце незалазно Боже Превјечни, и Створитељу свију створова Господе, како трпиш страдаље на крсту ? — Чиста плачући нарицаше. Плачуђи нарицаше Браконеискусна (која не зна за брак) к благообразноме: потруди се Јосифе, отиди к Пилату, и замоли (да ти дозво.ги ) да скинеш с дрвета Учитеља 'Гвога.

') Нотоње ријечи у славенском тексту гласе: но никто, оуки .ин^ кгш длд(. Мислим, да ,је ово хрђаво преведено с грчке магице, пошто им се слабо равумије смисао; ја сам превео по славенском, јер грчки магице немам при руци. Л. Б.