Источник

Стр. 250

источник

Бр. 11.

то зго^није је противно, на име на чему се не оснива тај узрок ? То само собом довешће нас карактеристицга сумње неосноване и антихришћанске. Неки сумњају у истине хришћанске просто под утјецајем материјализма, који им је ум толико заглупио и залудио дасу постали неспособни за примање чега духовнога, а још мање му могу вјеровати. За такове људе је све, што не виде очима или не опипају рукама илузија или бар ствар невјероватна Познато је, да је један одличан љекф — материјалиста — тражио, кад су му казали, да савјест види у човјеку све, да му покажу око савјести. Стајати на таквом земљншту значи слијепо одрицати све, што подиже човјечје достојанство и што га одликује од животиње. Но то управо протикрјечи и самим елементарним појмовима о својству бића. Ето шта више у области правога искуства свака је истинита и узвишена реалност невидљива. Само грубе природе кадре су држати се такога материјализма, а ап. Тома без сумње није припадао њима. Истина он је много, шта више можда и сувише много полагао на спољашње доказе; но кад му је ова свједоџба једанпут дана, он не оклевајући иде даље и у светом узбуђењу 4 ,остиже сам врхунац хришћанског учења — в ј е ру у божанство ИсуСа Хрисга,. Други узрок сумње јесте гордост. Горди људи неће да вјерују зато, јер знају, да вјеровати у области религије значи •—- поклонити се пред вишим авторитетом истине, а ово прети њиховој гордости, која не жели признати ништа, што би стојало више њих и господарило над њима. Броју ових без сумње није припал,ао ап. Тома, што је он очевидно доказао, кад се с радошћу поклонио пред васкрслим Христом, чим се увјерио о истини његовог ускрснућа. Најпослије многи сумњају зато, јер се страше моралних пошљедица вјере. Они потпуно појме, да вјеровати у Исуса Христа вначи обвезати се на послушност његовој ријечи, ићи његовим стопама, носити његов крст, — а ово баш они не желе! Њима је боље остати у збрци мисли, јер тако стање, као што се чини, даје им право и на распуштено ничим не притешњено владање. Јединоме је Богу познаго, шта се налази у унутрашњости човјечјој и он ће праведно судити свакоме по његовим мислима и дјелима, но треба признати, да је у опће овај морални или боље неморални узрок невјеровања за људе најобичнији а уз то најсудбоноснији, премда они често и не сазнавају ово и птта втттттс готови су одлучно одрицати ово као клевету. Само при свјетлости будућега живота биће им и самима јасно, шта је наиме било главним мотивом и њиховог невјеровања и њиховог занемаривања моралнога закона. С таким људима ап. Тома није имао ништа