Источник

Стр. 252

ИСТОЧНИК

Вр. 11.

искаже сву ону срећу и напредак, што |е човјечанство добило са Хришћанством. А сву ту срећу и напредак униједи су у свијет и распрострли по њему ти свети, Духом божијим обдарени људи! И отуда и велика важност данашњег светог догађаја, отуд и сав сјај данашње прославе! И да прославимо данашњи велики год и још сјајније и свечаније са свим оним, што нам је у власти, једва би мрвицом учинили и прославили оно, што нам је у неописивој величини и сјају на данашњи свети дан даровано. Човјечанство се са Хришћанством из темеља препородило, узвишеним путем пошло својој светој мети — Христу. У сваком погледу: и религијозном и моралном и друштвеном, у свему што имамо и знамо, и што ћемо и у најбољој будућности и знати и имати све, све је св. Христова наука створила и одњеговала! Та она је човјека у правом смислу и створила човјеком, јер је тек Хришћанин право упознао Створитеља и Искупитеља свога, тек Хришћанин је сазнао вољу Његову праву. Тек по Сиаситељу научили су људи какови треба да буду као образ и подобије Божје, тек Спаситељ је научио човјека и открио му право ону завјесу будућег, .вјечног живота, и упутио га, како ће постати диоником вјечних блага, како ће постићи апсолутну срећу своју! Праотачки гријех, у којем се сваки човјек зачиње и ра^а, Господ наш Исус Христос опрао је пресветом својом крвљу и кроз Шегову св. тајну крштења осветила се и обновила гријешна човјечанска природа. Колико је само тиме човјечанство унапријеђено! Живот је земаљски сам по себи тежак. Већина их проводи га у мукама и патњама, у непрестаној борби, у сваковрсној биједи не каже ли и пјесннк, да је овај живот долина суза — а како је Христова наука олакшала то бреме живота! Колико би нам теже било живјети, да није Христос душевни живот подигао над тијелом, да свијет није управио, да живи идеалним животом! Хришћанство је оном, ко вјерује, олакшало животне терете, олакшало муке и патње, убрисало крваве сузе, уништило јад и очајање!! А морално како је Хришћанство подигло човјечанство! Човјек .Хришћанин сазнао је у каквом је одношају према ближњему; сазнао је, да му је без разлике сваки човјек брат, кога треба љубити као самога себе. Христом су нам у рјечник унешене свете ријечи: доброчинство, пожртвовност, милостиња, несебичност, љубав, које прије Хришћанства бијаху ријечи тако рећи без живота, јер се с њима ријетко сретало. У хришћанству људи су сасвим другим очима почели да гледају свакога човјека. Некадашње робовање не-