Источник

Стр. 258

ИСТОЧНИК

Бр. 11.

једно по сата дочекао кравички парох Хаџи поп Рието Поповић са својих 50—60 кравичаиа, који су иа кољима, са српском тробојницом поред србијанске границе пратили Његово Високопреосвештенство до Дрињаче и од Дрињаче до Нове Касабе. На Дрињачкој ћуприји, која је била искићена з;ленилом и српским тробојницама, дочекао је многобројни околни народ, а и учитељ из Кравице са школском дјецом. Ту је по жељи тамошљега околног народа, а у присуству котарских предстојника из Зворника и Сребренице Његово Визокопреосвештенство Госн. Митрополит орга низовао и успоставио нову парохпју, која ће се звати „Дрињача," а то је једна лијепа тачка на Дрпни, према Србији, јер одатле иду цесте у Зворник, Сребреницу и Власаницу и сви су изгледи, да ће се то мјесто све више и више развијати и лијепу будућност пмати. Парохија ће се простирати поред Дрине, а с обје стране ријеке Дрињаче у котарима Зворничком и Сребреничком. Из Дрињаче се Његово Високопреосвештенство повратпло преко Власанице у Соколац , гдје је дочек од народа велики био, а дана 26. маја и архијерејска служба у цркви гласиначкој на Сокоцу обављена. Са Гласинца је Његово Високопреосвештенство стигло у Доњу ПраАу дана 27. маја, а у сусрет му изашао свештеник са праћанима на коњима. ПослиЈе обављеног испита из вјероиауке, Његово Високопреосвештеиство учинило је свештенику и угледнијпм људима посјете у њиховим кућама, а они су се сви најрадосније осјећали, јер је ово први пут, да архијереј долазд. и посјећује њихово мјесто п сви су изјавили асељу за подизање цркве у Праћи. Мз Доње Праће се Његово Високопреосвештенство повратило 28. маја у Сарајево, поцрпивши увјерење, да је народ у овом источном крају његове епархије у оиште врло добар и побожан, да много не пије, да је вриједин и раден и да је тамо врло мало дивљих бракова, крађа и злочинстава а то све мора зарадовати свакога истинитог патриоту и родољуба. Његово Високопреосв пропутовало је сада ове крајеве, у којима је баш у вријемо овога путовања владао и бјеснио тифус у најжешћој ватри и пламену свом, косећи немилостиво жртве своје. И баш сада Њзгово Високопреосвештенство јавило се је тамо, као прави утјешитељ, блажећи и храбрећи народ у биједп, која га је од ове немилосрдне епидемије снашла. И као што ће Његово Високопреосвештенство у својој пријатној успомени задржати онај добри и непокварени народ источнога краја своје еиархије, као н усрдне дочеке, који су му свуда приређгни, тако ће се н овај народ дуго сјећати лијепих ријечи и очинске посјете свога архипастира, којп га је овом приликом поред осталога поучио и утврдио у светој православној вјери и драгом српском имену и ионосу, моралу и поштењу, атако иу свима врлинама српским н хришћанским. Сарајево, 1. јуна 1902. године. В II

КњиЉевне оцјене и ггрикази. Кослолошке идеје. Иапнсао Александар ЖичановиЛ , нрофссор п катихета ва кр. сред. школлма у Осијеку. П|:ешт ;Шпано из „Вјесника српске цркве". Веоград. Штампарија Тодора К Наумовнћа 1902. Ццјена? Наш врлн сарадник г. Ал. Живановић обогатио је поново нашу апологстску богословску лвтературу дјелом горњег натписа, у којем је расправљајући