Источник

Бр. 24.

ИСТОЧНИК

Стр. 574

НЕЗВАНП^НО. Закон и Јеванђеље. (Свршетак.) 5. Тежак ли је или лак пут, који води од грјеховног ропства ка нравственој слободи? — Питање блиско срцу свакога Хришћанина. У св. Писму ми надазимо два одговора на питање , горње, „Уска су врата и шијвсан мут што водв у живот и , говори Спаситељ (Мт. УП. 14). Но Он и ово вели: „ Јарам је жој благ и бреме је моје лако и (Мт. XI. 30). Оба ова одговора стоје једно с другим у тијесној вези, једно друго допуњавају. Врлина је теретна у почетку с обзиром на грубост и егоизам животни. Она тражи многог одрицаша од нас. Но чим ми ступимо на враша уска и тијесан иуш : ми свом суштином осјећамо, како је јарам Христов благ и бреме Његово лако. Овдје је исти онај случај као и са науком. Почетак свакој науци је теретан и тегобан, но када смо једном већ је осјетили, тада у њ$ј налазимо радости и уживања. „ПоЈји одлучним кораком путем' заповиједи. Не жали себе, прегори онај лични самоосјећај; те учиниш ли тако, родиће се у теби љубав према заповиједима, а подједно с њоме и нада на спас" Ј ). Не треба мијешати закона са нашим дужностима. Он је недокучив: заповијед је Господња широка врло. При помисли на ово ми искушавамо и управо чспитивамо силе и моћи своје, неповјерљивост њихову. Но то, што смо ми дужни чинити даномице, не превишава сила и моћи наших. Испуљавање закона олакгаава још и то, да све врлине стоје једна с другом у тијесноЈ вези: „молитва са љубављу, љубав са радошћу, радост са благошћу, благост са смиреношћу, а смиреност са услужношћу" 2 ). Много је зг^повиједи, али је дух у њих један. Тако су окда и све врлине у тијесној вези ме^у собом и то толико, да ако једне нема, не могу ни друге савршене бити. Ако ти љубиш истински Бога, то не можеш не љубити ближњега свога; те ако је у теби љубав према ближњему савршена, таква је онда и према Богу, томе Оцу свију људи 3 ). Није свагда добродјетељ тешка и тегобна и не допада човјек увијек тако лако порока. „Шта је теже, тражити неизмјерних блага, *) Еп. ТеоФана. Толковате на ст. 166. псалма ОХ\'Ш. 2 ) Макарш Великаго. „Слово о храненш сердца". Христ. Чт. 1821. IV. 8. 8 ) Г1рот. I. М. Скворцовг вљ дом. Бее. 1867. Внп, XXII.