Источник

— 38 —

оп опет теби светити. Опростиш ли увреду, живиш у спокојству; светиш ли се, немаш мира, већ се с једне стране непрестано бојиш, да ти се не врати што си заслужио, а с друге непрестано се упињеш, да нађеш начина и средстава, да изведеш освету. Оиросши блажњвм своме! (Сирах. 28, 2). Госиоде/ Колико пуша, ако ми сагријеши браш мој, да му оиростим? Да ли седам иуша? 1'ече му Исус: не велим ти до седам иута, веЛ до седам иута седамдесет. (Мат. 18, 21-22). Ајсо ши сагријеши брат швој, иокарај га, иа ако се иокаје, оирости му. II ако ти еедам иута на дап сагријеши и седа.н иута на дан дође шеби и рекне: кајем се — оирости му! (Лук. 17, 3-4). Ако се међусобно кољете и једеше, чувајте се, да се међусобно не истријебише! (Гал. 5, 5). Као што јв Христос вама оиростио, тако и ви! (Колош. 3, 13). Чистим срцем љубите један другог! (I. Петр. 1, 22). Ајсо оиростиш неиријатељу, који је намислио и хтио те убити, сматраш се иред Богом Шо мученик. (Св. Златоусти, Бесј. 3, о Давиду и Саулу). 17. 0 тековини. На много се мјеста у св. Писму осу^ује богатство п тековнна имања. Но ни на једном се мјесту не осуђује богатство и тековина сами по себи, већ неправилно употребљавање богатства и неразумна тековина. Овом приликом ћемо разгледати, како ваља човјек да тече себи имање. Само се тециво не може осудити, јер човјек мора радити. Ако ради, а уз то правилно живи, онда му у већини случајева може остати неки сувишак од зараде. Ако би тај сувишак неразумно потрошио, погријешио би. Излишан трошак нпје оправдан, већ га се треба чувати и на тај начин нам често може остати нека уштеда, која је основ тецнву и нашем будућем благостању. Тако је дакле тековина имања природна пошљедица радиног и мудрог живота и као таква се не може осудити, а ни Црква је не осу^ује. Други разлог, који оправдава тециво имања, јесте тај, што је човјек материјално обезбије^ен независан, те може своје дужности увијек боље испуњавати, него човјек зависан и од људи и од разних околности. Трећи разлог тециву јесте наша. дужност према, породици. Отац се мора бринути, да намакне дјеци својој, што им треба, а да их и не пусти у свијет сасвим голоруке.