Источник
— 67 —
7*
Твоје је знамек.е крст, на који си приковао страсти своје; крст твој је и драговољно поднашање животних невоља. Сваки човјек има свој крст — та цио му је живот борба и подвиг! — сваки има свој терет, који мора снажно носити на плећима својим. Је ли лако крст свој носити? — Христос је под њим поклецнуо. А кад Јудејци исправише крст, појави се на њему благи Спасител., подносећи ту||у кривицу у болу без роптања. Тежак је крст, али без крста нема спасења. Ко хоће за Христом, мора се одрећи себе, приковати злоКу своју на крст, издржати све неприлике животне стално и кроз све њих проћи опет као прави хришћанин: чист, неокаљгн, свијетао, — Христос напред, всфа и узор, а хришћани за Шим, као вјерна војска Његова (Лук. 14, 27; I. Петр. 2, 21). Има их, који би хтјели и могли и то учинити, али им је зазор. Срамота нх срамоту своју јавно на крсту носити, срамота их носити крст свој, као што га је Христос носио. Срамота је неке рећи и да су хришћани, па се воли и потајно прекрстити, да их нико не види, јер — кажу људи: хришћанство је стара и непрактична наука. Исмијаће их ти људи, што мјесто радости бирају крст, што пристају уз ту науку, која од њих тражи, да подносе патње, па још мирно!... Но сјетите се сви ви такви, да је Христос сам мјесшо радости иримио крст (Јевр. 12, 1 — 2) и рекао, да ће онај, који хоће да спасе душу своју, да сачува тијело своје, изгубити и погубити све то, а ко изгуби душу своју, радости свјетске, да ће спасти своју дугау! Немој рећи: дај ти мени на овом свијету, који видим, јер пеЛеги никад за те ријечи моЛи даши откуиа, иа ма ириграбио цио свијеш (Марк. 8, 36—37). Достојни хришћанин расииње страсши своје па крст (Гал. 5, 24); он се одриче себе за љубав Богу и свом спасењу, он патње сноси јуначки, у сталности; он се Бога не стиди ни у којој прилици. А таквог се хрншћанина неће ни Христос постидјети у славн Својој. * Кад се може хришћанин боље одрећи себе, кад понијети снажније крст свој, кад бити чвршћи, да се не постидп имена Христова, него у ове дане, у које нам Црква наређује, да се више но иначе духовно кријепимо? — А кад је потребније, да нас Христос окријепи крстом Својим, него сада уз пост, у половици поста ускршњега? Онај ко савлађује себе, знаде, како је то тешко; онај који пости, савла^ује себе, па да не би клонуо, ево му Христос шаље данас крст Свој, да се окријепи њим, да се сјети, како га је и зашто Христос носио.