Источник

— 149 —

Велику љубав има човјек ц према идеалима, за које се загријева. Народиост и вјера јесу такви идеали, који човјечанство од вајкада загријавају. Санородници и људи наше вјере ближи су нам од других људи, јер нас вежу једне за друге исте мисли, исте тежње. Лијепо је и дужност је хришћанину, да љуби своју вјеру и свој народ, а и природно је, да више наклоности осјећа према оним људима, с којима је у вјерској и националној заједници. И тражи се од човјека, да за своју вјеру и народност жртвује и највеће благо, живот свој. Особита је дужност сваком хришћанину, да шири вјеру своју међу људе, да се слава Божја што више рашири. Но љубав према народности и вјери нашој треба да је разумна. Она ннкад не смије пријећи у фанатизам и слијепу мржњу. Обична је појава, да се људи разних народа тару и мрзе због народности, јер је сваки рад, да за свој народ што внше извојује. Тако је и у погледу вјере. Лијепа је замисао. али је погрјешан пут такав, те ни цијело дјело не ваља. Фанатик огњем и мачем шири вјеру своју, пропагира за народност своју. Национална мржњн и вјерска несношљивост кадра је употријебити сва недозвољена средства, да противнику свом — а то су сви инородни и иновјернп људи — нанесе што више штете и несреће. Но тим се уноси раздор у човјечанство. Тим не само да слава Божја није увеличана, већ напротив понижена, јер Бог неће, да се ми ради наших погрјешннх појмова кољемо, већ да сви у слози као браћа живимо. И народности својој фанатизмом стварамо само непријатеља Вјеру ћемо своју најбоље проширити и прославити животом својим, ако га удесимо онако, како Јеванђеље заповиједа, а народ ћемо свој најбоље оснажити културним средствима: промицањем просвјете, економског благостања, ширењем морала и т. д. Сва насилна средства су недозвољена, а особито мржња, која се сматра у хришћанском моралу злочином, истим као • и убијство. Своје не дај, ту|>е поштуј! — то треба да је начело сваком хришћаниву, а ако видиш, да би потребно било да одвратиш иноплеменика и иновјерца из његове заблуде, мораш то чинити увијек са дозвољеним средствима, да не вријеђаш његових осјећаја, са љубављу и хришћанским достојанством. Дошљаку немој чинити 1сриво, ниши га цвијелити ! (II. Мојс. 22, 21) Дошљака не цвијели! (П. Мојс. 2-' 1 , 9). Народ земље оне доса^иваше народу јудејском (.Јездра 4, 4). Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне, који вас куну. чините добро оиима, који на вас мрзе и молите се Еогу за оне, који вас гоне! (Мат. 5, 44).