Источник

Бр. 5. II 6-

НЛЧДТОКТ* И КОИН1 /К ПЕј)11К1И и посл-кднуи и жиккш , и К'к\- К ЛНрТР/к и се ;кц[гк еслж ко к'кки в-кк^в-ћ, и њид-ит* КЛ10ЧИ лда и с.исрти" (Апок. 1, 8, 17 и 18). — По пашем хришћанском вјеровању Аиокалипеис садржи у себи описнвање истинито-историчких виђења или натприродиих откривења Јовану, и према томе за нас у споменутим ријечима књиге Христос у истину и фактнчно свједочи о Свом Вожанству и Свом ускрсвућу; но ако будемо гледали на ову књигу и са тачке гледишта противника наше вјере т. ј. ако је сматрали будемо за прости пјесннчки иропзвод ап. Јована, она ће при свем том бнти доставијерни свједок о томе, да је ап. Јоваи напрсник Христов, слично ап. Павлу, био тврдо увјерен о принадлежиости двпју најважнијих црта, једне — лицу Христовом или самој суштини Његове природе, а друге — Његовој земал.ској историји, наиме био је увјерен о Божаиству Христовом и Његовом ускрсну&у. — А пошто је вјера и све исторпчко знање Јованово о Христу било ипак са свим једнако са вјером и знањем и других непосредних ученика Христових (чега разумије се неће нико пи покушатн да пориче), то је јасно, да свједоџба Јованова о Христу исто тако ако не и вигие од свједоџбе Павлове садржи у себи ЈтрНсНе кажипрст на такову свједоџбу и код свију у опште ученика Господњих о Шеговом божанству и ускрснућу. И тако, понављам, претпоставимо, да немамо никаква зпања ни о времену, кад су постала наша јеванђеља, ни о лицима, која су их написала; или још мање, да немамо ни једнога од иаших четирију јеван^еља и ни једне друге књиге новога завјета, него само да имамо четири несумњиво Павлове посланице: (1) Римљанима, (двије) Коринћанима и (1) Галаћанима, а осим њих још једну књигу Апокалипсис, несумњиво написан од Јовша богослова, — нијесмо ли у праву, да кажемо на основу јединих ових безусловно истинитпх свједоџаба о Христу, да о ГБему зпамо исторички доставијерпо ово: свему кругу очевидаца и савременика Исуса из Назарета, који су повјеровали у 1Бега као у Христа, под пепосредним утисцима, који су од П>ега долазили, Ои је био ускрсли из мртвих , који је и у Свом животу и у науци са свим очевидно и несумњиво открио Своје божанско досто/анство рођеним Израилзцима, који су имали апсолутну одвратност од обожавања твари; другим ријечима исторички доставијерно и пеоспорљнво је ово: за прво од Самога Христа лично устројено друштво Његових пошљедоватеља Он је био не прости (обични) човјек, већ вјечпи Сгш Божији и Вогочовјек, који се јавио у времену. — Ова вјера и сачињава битну тачку , око које се обрће и с којом је нераздјељиво спојен сав садржај наших јеван^еља.

/