Источник

Стр. 84

Бр. 5, ii 6.

шеким манастирима бјегае обичај —- појањем дллилбГд сазивати у црвву. На исти начин и у шпањолској цркви, до увођења у њу римских обреда, дллилШ појаху сваки дан при сваком богослужењу г ). На тај начин, од свечаве и радосие, пјесма ова постаде у опће згодоа и употребљаваше се сваком приликом и случајем. По ријечима блаженога Августииа 2 ) њу није било дозвољено преводити с јеврејског на друге језиве, јер она колико је света (јер је свети писци Новог Завјета употребљаваху у оригиналу, непреведену), — толико је и у опћој употреби и позната свакоме. У нашој цркви свећена пјесма дллилбЈд чује се врло често, и при свакидањем Богосл^ жењу, и при отправљању разних свећених потреба. У част Пресвете Тројице она се скоро свагда појн или чита три пута, — и употребљава се двојако, илн: 1. заједно са псалмима, пли 2. као особита пјесма. 1. ГГри читању Псалтира — говорење дллилВУд по старом јудејском обичају, сл) жи као завршотак или неколицини псалама (на примјер при читању катизама, шестопсалмпја и часова); плп једпоме псалму (на примјер послије предначинателпбг псалма на вечерњп, при молебиим појањима и панихидама); или пајпослије као завршетав након свакога стиха псалма (на прпмјер при појању полнјелејппх псалама). У свима овим случајевнма, искључујућп погаљодњи, трикратаом дллил8Јд додаје се јога и стих: слдкд тт'к Псжс, — и свагда му пј^етходи, и мало славословпје. Тако су т појали псалме у древности, као што свједочп Касијаи 3 ), и у римској цркви и на истоку, особито египатски пустињаци. 2. Као особита пјесма, поји се дллилбЈд свагда без додатка стиха : слдед тек"к Божс, и употребл.апа се оснм ги једппих случајева (као на примјер при молењима за умрло, прп свршавању некпх тајана, и у акатистима) а) при литургији и б ) при јутрењу за вријеме четрдесетнице. а ) У току литургпје свећепа пјесма дллил&Јд пет пута долази у употребу : 1. На малом входу с јеванђелем, кад се свегатенив моли, да соткорнтт^ Господк со |;\*одол \ г к ндшилгк к\од8 ск/лти \ -г к Лггеладкт*. кк1ти, сосл^ждш^и^-ћ ндлп^ и сослдкослок/мци^к влдгостк ПожЈ |0, вјерни, желећи и сами участвовати у славословљу апђеоском, н побуђујућп један другога величанственим познвом: прЈидитс покломи.иса н т . д. ппју анђелску пјесму: дллил8Јд. 2. Међу чптањем апостола и евангелпја, у којима нам се навешћава ријеч Божја, црква земаљска у подражавању

!) 1з1(1ог. с1е оШс. Нћ. I, с. ХШ. 2 ) Ап^ивГ. Ер1з1. 178. 8 ) 1п8Ши4. Нћ. II, с. 2. 8.