Источник

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVII. Сарајево, 15. априла 1903. Бр. 7.

ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈП. УРЕДИИК: синђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богосдовије.

Руконоложени. Високопреосвећени АЕ. и Митрополит Господин Николај, на молбу српско-православне конзисторије у Мостару благоизволио је рукоположити свршенога биоградскога богослова Спиридоиа СтаровиЛа родом из Гацка дана 23. фебруара и 2. марта т. г. у св. богородичном храму сарајевском за ђакона односно презвитера. Благоизволио је даље високопреосвећеии господин Николај 16. марта т. г. у истом храму рукоположити за презвитера: ђакона н досадашњег конзисторијскога канцелисту у Сарајеву Петра ЛалиИ«, коме је повјерена у администрацију парохија Пазарићка. Подједно је благоизволио рукоположити свршенога слушаоца богословскога училишта у Рељеву, Саву СавиМо дана 2. марта т. г. за ђакона, који је за копзистор. канцелисту именован.

Српско-православна Консисторија Вањалучко-бихаћка. Гр 450. ех 1903. Свима протопрезвитерским и путем ових и свима парохијским звањима! У допуну конзисторијалне пародбе од 22. новембра 1893. бр. 2380. у нредмету неодпуетнве проповједничке дужаости парохијског свештенства, наређује се овии, да подручно евешт.шство пма ову свету дужност своју нарочито савјесно вргаити у оае дане, у које се народ