Источник

Стр. 194

ИСТОЧНИК

Бр. 13.

различна појма. Власт везивања и дријешења давала је Петру ону власт, какву су имали равини (н. пр. школа ТПамова, која је по јудејској пословици, везивала и школа Хилелова, кој I је дри/ешила) —• власт, да објављује, која се правила морају држати, а која не (ср. Мат. 23, 4; Дј. ап. 10, 28). Дакле то је законодавна власт у цркви 1 ). И по Мајерову мишљењу изрази везатаи и дријешити (бее^ у . х1 убем) морају се тумачити по том равинском појимању и њпховој пракси 2 ). Вајшлаг се такође потпуно слаже са Лајтпутом. Држећи се њега он вели, да је „везати и дријешити" био обичан израз јеврејских учењака за означење законодавства, којим се изразом неки предмети морално свезивали, објављивали обвезнима, а други су објављивани отпуштенима, т. ј. морално необвезнима. У Талмуду се чешће сретамо са изреком: 8сћо1а всћаштаеапа ћ^а!, всћо1а НШеИапа 8 о 1 у 11 (шамајска школа је свезивала а школа Хилелова је раздрјешавала). Такав смисао највише одговара и опћем смислу Христове бесједе, коју је Он рекао Петру. Чим је ап. Петар својом проповијеђу основао Христову цркву, његов је посао бпо, да даде тој новој институцији и оргаиизацију, да пропише за њу извјесни поредак живота, а према томе и да научи оне, који примају крштење, шта су они као хришћани дужни сматрати обавезним, а шта необавезним. Јер ма да се првобитно црква образовала у јудејском народу и у главном се држала поретка јудејског живота, како је он био одређен под упливом закона и предања, ипак се ускоро показало, да није ске, што је забрањено било Јевреју свезивало и хришћанину савјест, и да није све, што је изгледало дозвољено Јевреју, могло бити раздријешено за савјест хришћанинову (т. ј. дозвољено). И сад је тај, који је оснивао цркву и. имао у власти кључеве небескога царства, требао одредити правила хришћанског живота и хришћанског морала, а то је и значило везивати и дријепшти 3 ). Но није тешко видјети да контекст јеванђеоске ријечи не даје никаквог основа, да се под кључевима, који су имали бити уручени ап. Петру разумије, да ће он проповиједати јеванђеоску науку и тим отварати врата у цркву Христову. Изводити такав смисао из јевав |јеоског контекста не значи тумачити га, већ хотимично и навалице давати му онакав смисао, каквога он нема. Такав смисао не би одговарао свој уопће бесједи Спаситељевој о цркви. Оно претпоставља, да ће Петар урученим му кључевима тек сазидати цркву Христову, проповијеђу својом привлачити у њу чла-

4 ) Фарраргв: Жианв 1исуса Христа, прииј. 801.

2 ) КгН.-ехе^. Нап*1ћ. и1», Еуап^. Маић. У том смисду тумаче изразе „везати и дрпјешити" Витринг (Бе 8упа§. Уегег. р. 754), Фрич (Соштеп4 Еуап^. Ма«ћ. 1826), Каји (1>1е Оезс.ћ;с)1(:е Јези уоп Казага, (1867) и други.

3 ) Цит. чланак у „Кеуие 1п1е1-па1. Тћео1о^Је",