Источник

Стр. 320

ИСТ04НИК

Бр. 20.

Разно. Законп краља Хапураби. Њемачки научник барон Ефеле држао је недавно пред љекарским удружењем у Колину интересно предавање о законима вавилонског краља Хамураби. којп се поглавпто тицали љекара у његовој држави. Краљ Хамурабп био је по Библији савременик Аврамов, према томе отприлике владао је на неких 2250 г. прије Христа. На основу ове законске књиге краља Хамураби, даде се испоставити, да је култура у Вавилону 'јако напредна била, па такође и љекарска вјештпна у знатном јеку наиредности. Тако у том законику спомпње се болест навлака. ме.тиље и а оку те се говрри и о уклањању исте болестп нутем операцнје, која ако би сретно испала, награђен бп љекар био са десет кеса сребра а у протпвном случају би се љекару имала одсјећи једна рука. Тако у доба краља Хамурабп опасна је била љекарска пракса не само по болесника, него и по љекара. Но ова сгрогосг законска није се прпмјењивала на сваку неуспјелост љекарске операције, но само код очних болести, гдје би могла да наступи шљепоћа, која се за »прву смрт« сматрала. Врло је опасна ствар била свргпавати операцију у такове дане, којн су законом као несретни означенн. Такви дани бијаху у сваком мјесецу: 7., 14., 19., 22. и 28. Ако је ових дана операција сретно испала, љекај! је добијао двосгруку награду, у противном случају лишаван је једне руке. Жестоко даље, казни закон и оног љекара, којп закашњава, кад га болеснику позову. У опће је цио закон такав. да се од љекара тражило више човјечности, него ли се иста н.ему указивала. Званични огласи. Српско-православна Митрополија Зворничко тузланска. Број С3'2 ех 1903. 3—3. ј ЕЗ д Јгч ћо. т, којим се ГГеро Љубичић-Глувић, из Тишковца, за сада у Србији, позшм: да лично или писмрно мјесто свога сталног боравка пријави и преузме одбрану своју у бракоразводном тужбом законите му супруге Данице рсфене Петковића, из Балатуна, поведеном брачном процесу, пошто ће се истом службено поставити заступник, ако тужени Перо сам С' бом процес до коица о. ј\ прихватио не би. У Д. Тузлп, 16. августа 1903. Управа српско православне Митрополије Зворничко-тузланске. »Источник« излази два пута и то половином и крајем мјесеца. Цијена је листу на цијелу годину 4 фор. или 8 круиа, а на пола године 2 фор. или 4 круне ; за стране земље на цијелу годину 5 фор. илп 10 круна, а на пола годнне 2.50 фор. или 5 круна. Учитељима основннх школа и ђацима даваће се лист у пола цијене. Претплата се шаље администрацији листа у Сарајево, а рукописи уредништву у Рељево код Сарајева. Рукописи се не враћају.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, Сарајево.