Источник

у Стр. 372

ИСТОЧНИК

Бр. 24.

Сами себе окушајтејесте ли у вјери, сами себе огледајше (2. Кор. 13, 5). Са овим савјетом обраћа се апостол коринтским хришћанима. У недостатку вјере, могло би се држати, да их није могуће сумњичити. За њу су свједочили обилни, изванредни дарови св. Духа, који еу се меЈју њима појавл>ивали, дар језикб,, дарови лијечења, пророштвб. У њихову друштву цвала је не проста, обичиа вјера, већ чудотворна. Ипак без обзира на то, апосгол им заповиједа. да испитују себе, да ли пребивају у вјери, да ли су сталеи у њој, не грози ли им опасност да се поколебају у вјери кад наиђу на њих искушења и саблазни. А што да кажемо сад за нашу вјеру? Није ли та заповијед миого ближе нама? Нема ли узрока много више бојати се за нашу вјеру ? Они, који се називају православним хришћанима, нека савјесно испитају себе, да ли су они заиста православни? Нема ли међу њима таких, који не знаду символа вјере, не знаду ни почетке учења хришћанске вјере? А они, који знаду учење вјере нека запитају себе, да ли су они усвојили то учење свима силама душе, да ли је вјера продрла у њихов живот, да ли је она руковођ њихов у свима околностима и положајима, не ограничује ли се она само умом и разумом? Тако ми вјерујемо у Бога, но и бијеси вјерују. Вјерујемо, да је Бог свемогућ; но да ли му прибјегавамо за помоћ с надом ? Вјерујемо, да је свуда присутан, свезнајућ, праведан; но да ли се страхом пред његовом свудаприсутношћу, свезнањем и правосуђем уздржавамо од грјешних искушења? Вјерујемо у његову доброту и човјекољубље; но да ли му благодаримо за све, што добивамо од његове .љубави к нама, за дарове среће, па и за биједе и напасти, које нам се од ГБега шал.у у доброј намјери? Вјерујемо у Искупитеља, но да ли цијенимо то, што је он учинио за наше спасење? Не гњевимо ли га и надаље гријесима, за које је он пролио своју пречисту крв ? Вјерујемо у благодат св. Духа; но да се она усвоји да ли долазимо усрдно к тајнама, није ли нам досадно и тешко спремити се за исповијед и св. причешће ? Вјерујемо у св. цркву; но да ли се покоравамо њеном руководству, живимо ли по њеним установама, поштујемо ли у лицу пастирб, црквених раздаватеље дарова св. Духа и духовне руковође? Вјерујемо у једно крштење; но да ли чувамо објете вјерности ка Христу, које је сваки од нас дао на крштењу ? Вјерујемо у живот будућега вијека; но да ли се бојимо вјечних мука, нијесмо ли занијети благом временитог живота заборављајући при том вјечно блаженство? — Ево каква смо питања дужни задавати себи, да дадемо себи рачуна о томе, да ли пребивамо у вјери. Рјешавањем тијех иитања треба се бавити у свако вријеме, а нарочито у дане поста и покајања.