Источник

Стр. 76'

ИСТОЧНИК

Бр. 5. и 6.

своје. Обрецнуо би се на вас, да га на пошљедице опоменете. Надима се, пуца од здравља и воље, и тек једна тежа болест, један велик губитак у имању и дчбром имену кадар је погдјекојег освијеститиНе каже наш народ бадава: Мудар св на туђој штети учи памети, а луд на својој. Многи људи за времена се освијесте, а многи у лудилу и бунилу и пропадну. Узмите повјесницу свијета, узмите библију, па ћете се о сличном увјерити. Зар роду људском није било добро у заједници с истинитим правим Вогом? Зар за љубав његову, која се огледа у створењу свијета и човјека и родитељском старању о њима заслужио је Бог, да се људи од њега одвраћају и отаадају? Па ипак тако је било већ од искони. Свијет се вић испочетка дијелио на синове Божје и синове и кћери човјечје, на народ послушни и изабрани и на народ, који се од Бога у мраку ума свога ске то више удаљавао и Бога недјелима својима вријеђао. И зар мислите, да је Промисао Божја и брига о свијету и човјеку због те уврједе престала? Није. Божја благодат није престајала позивати људе, да се поново обрате Богу. Ту је било натприродно откривење Божје, ту одушевљене и громке ријечи пророка, али све то узалуд. Ту је било и природно откривење, јер што св на Њему (Богу) не Јџоже видјети, од иосшања свијеша могло се иознаши и вид/еши на створењима и његова вјечна сила и Божанство 1 )Али и то узалуд. Јер кад иознаше Бога не ирославише га као Бога нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и иошамње неразумно срце њихово. Кад се грађаху мудри, полудјеше и ирешворишв славу в/ечнога Бога у обличје смршнога човјека и ишица и чешвероножнијех живошиња и гадова 2 ); и ирешворише исшину Божју у лаж и веЛма иогишоваше и иослужише ствар, него творца' д ). Зато их иредаде Бог у срамне сласши*), у иокварен ум, да чине, што не ваља^). Јест, у самим недјелима њиховим, у калу грјеховном, у прашини и ништавилу хоће Бог да их освијести. И Спас свијета и обећани у рају Месија није дошао одмах по паду, иего је дуго чамао род људски у гријеху и невољи. И тек када су јади превршили сваку мјеру; када се чаша горкога искуства почела пресипати; када се небо проламало од уздаха притијешњених људи — тада иосла Бог Сина свог јединородног, који је рођен од жене и иокорен закону, да искуии оне, који су иод законом, да иримимо иосинаштво 6 ). Ео је дакле пробудио људе незнабошце и грјешнике, да траже Господа? Она иста пријатељица човјекова, која је и блуднога сина освијестила — благодат Божја. И као што блудни син на позив Вожје благодати не премишљаше се дуго, него усшавши отиде оцу својему, да 1) Рим. 1, 20. ») 1ђ. 1. 21—23. ») II). 1, 25. *) Њ. 1, 26. *) 1ћ. 1, 28. «) Гал. 4, 4—5.