Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 181

У тој његовој књизи је по разиим изворима скупљено и критички промотрено 16 таквих изрека. У новије вријеме се истраживањем »аграфа« бавио Хофман у свом „Животу Исусовом по апокрифима", но највише су допринијели истрзживању тих пезаписаних изрека Реш и Нестле својим научним радовима. Пошто је извор за те аграфе јако неодређен, није чудо, што се сви ти научењаци јако међу собом разилазе и у ногледу самог достојанства т.их изрека и у погледу њиховог бро.ја. Тако Реш набраја у свему само 14 таквих изрека, које се могу сматрати по достојанству свом оригипалнима, Нестле 27, Хофман 23, Шаф 24, Несткот 32, између којих су 11 само варијације јоваиђеоских изрека. -Тешко је дакле већ у ногледу броја њиховога усгановити сталап резултат. А да видимо сам садржај тих изрека. .Тедна, као што је казано горе, има уза се авторитет самога ап. Павла и пошто је она записана у св. књизи, и ако не у Левапђељу, то је ни не треба рачунати у строгом смислу у аграфе. То је изрека: блаженије је давати него узиматн (Дј. ап. 20, 35). Она је богата унутрашњим смислом и као звијезда блиста мођу другим аграфама. Друге изреке, у погледу којих се пгго се тиче њихове оригиналиости учени истраживачи аграфа мање више слажу, сачувале се у списима старих црквених учитеља, као у Лустииа Филозофа, Климента Александријског и других. У Лустиновом »Разговору с Трифоном« навађа се ова изрека Христова: »У чему вас пађем, у том ћу вам и судити« (ВЈа1. 47). Затим у Климента Александријског, у његовим »Строматпма« навађају се ове изреке: Исус рече својим ученицима: »Игптите много и даће вам се мало, иштите што је небеско, па ће вам се додати и земаљско« (8*тот. 1, 24). Та је изрека сасвим истог смисла као и она јеванђеоска: »Ип1тите најприје царства Божјег и све ће вам се ово додати«, и није ништа друго до варијација њена. У том истом дјелу Климента Александријског говори се још и ово: »С правом нас према томе св. Нисмо, желећи да од нас пачипи такве дијалектичаре, савјетује: будише искусни мјењачи, одбацујући нешто, но задржавајући што је добро«. Неки писци приписују ту изреку ап. Павлу, а неки, као Климент Александријски, само указују на њу неоиредјељепо, као на св. Писмо; јеванђеоском је изреком сматра Кесарије (у 3<>8. г.), а Ориген, блаж. Леронмм и. др. приписују је баш Христу Спаситељу. Климент Александријски, као што Се види из наведених његових ријечи, налази у њој доказ, да по св. Мисму хришћапи треба да буду вјешти дијалектичари, т. ј. људи, који ће кадри бити истраживати ствари, иститивати силу п дух и на тај иачип узлазити од спољашњих иојава до Богопозиања. Та се изрека више пута налази у Климентовим бесједама, кад хоће да нам стави у дужпост, да разликујемо право св. Писмо од лажних сииса. Но пајбољи комеитар на њу можемо наћи у ап. Павла, који говори: »А све кушајући добро држите; уклањајте се од свакога зла« (1. Сол, 5, 21 и 22). Ледиом ријечи, као што мјењачи умију разликовати честит новац од лажног, тако и хришћани ваља да знају разликовати учење и дух — исгииито од лажног. (Наставиће се.)