Источник

Стр. 202 ИСТОЧНИК Бр. 13. и 14. пракедника и пропаст Јерусалима наводи као одмазду за убијство његово, а нашег Исуса ипак неће да призна као Христа, Месију. . . 1 \а1 тб |)-аи[хасЈТ6 у гат(у, отс тоу 'Ј тјстоО у цтч об хатабе^а[хеуо; г?уас Хр'.атоу. .. Соштеп(;. ]'п МаЉ. 1от X. с. 17. — Соп1га Се1вит II. 13. 6п. Дакле иа овог се јасно види, да Јосиф Флавије није могао говорпти о Исусу као очекиваном Меспјн, јер опда Ориген у истини не би изрично рекао о њему „ да пе иризнаје Хрисша ", него би га у борби својој протпв Целза још употребио у своју корист као Јудеја н савременика св. апостола. Осим Оригена имамо још једног класнчног свједока, који нам свједочи, да Флавије није могао рећи о Исусу „То је био Христос" — наиме св. Јероним (346—420) којн је, преводећи Флавија са грчког на латински, тај дио у тексту превео овако: „е1 сгес1ећа1иг ећат е$$с Скгп^их" т. ј. да су многи Исуса држали за Христа (Ое У11Ч8 ј 11 инСг. с. ХШ.). — Дакле вјероватно је да је овако гласио оригинал у Флавија а не као напред; или што бн још ближе било истини, ако сравнимо ово мјесто са другим, наиме АпИди. XV Ш. 5, 2, гдје стоји » тоу абеХубу ЧгроО тоО ХеуојХЕУои ХрсатоО,« морао је оригинал гласити овако: »о Хргатод о Хеубјлеуод оито? ују«, т. ј. ,,то је био шакозвани Хрисшос". Кад сад скупимо све што смо рекли о напред цитираном тексту Флавијевош излази, да исти истина није у својој цјелшш вјеродостојан, али у битносши својој јесте , те по томе, да је тај текст у своме оригиналном облику овако могао изгледати: ,, У то доба иојави се Исус; чинио је дјела задовољавајуДа и многе ]е иридобио за себе и Јудеје и Јелине. То је био такозвани Хрисшос. И њега, кога је Пилат на шужбу нашијех ирвијех људи осудио на крсну смрт, они ко)и су га ирије љубили, нису ни онда ирестали љубити. И још ни данас се није утаманио род названи ио њему ХришИани. Остало све је, ио свој прилици доцније од хришћанскијех преписивача интерполирано. Али да неће за овакав, сад наведени, текст рећи когод, оио што је рекао протестантски писац Зсћпгег-. „8ећеп \\чг ип» пип сПе ако ћеесћшМепе В4е11е ап, 80 6ис1еп \у!г, (1а88 80 ^ик мче п1сћ1;8 ћ1е1ћ1;: еш рааг т 'сћ188а §-еп(1е Рћгазеп (ОебсћЈсћ^е (1ез ји<И8сћеп Уо1кез 1т ХеЛаИег Јеви СћгЈаИ, 2 АиЛ., ћ^р г /л% 1890—I. Тћ. 458) т. ј. да нам овака свједоџба Флавијева о Христу и Хришћанству не вриједи ни потуре. Ко тако мисли, тај је са Ширером заједно на кривом путу и овакови текст има своје велике важности. Истина оваково свједочанство није рго Сћги1,о, али је сСе Сћгп1о и то из ирвог вијека, које