Источник

1ар. 13. и 14.

(1 С Т 0 Ч Н И К

Стр. 209

Вића. Није немогуће, говоре они, да се вода, која је „у почетку" земљу покривала, ушљед постепенога снижавања температуре, замрзла и да су се тако могле на земљи појавити и оне ледене горе (глечери), о којима уче савремени геолози, премда нам о тој (леденој) фази у образовању наше планете св. Писмо ништа не саопћава, што се пак тиче Нојева потопа, о коме се у 7-мој глави књиге бића говори, то се он могао догодити већ у историјско вријеме — далеко послије створења свијета и човјека — али не као природна. појава у току образовања земље, него као казан божја за безакоња пријепотопних људи. Тако измирују савремено геолошко учење о потопу са библијским они, да кажемо, богослови, који примају учење савремене геологије о потопу за пошљедњу ријеч науке. Но ма колико се усиљавали — не постизавају ипак сврхе за којом теже. Пошто савремена геологија проналази у допотопним слојевима земље разноврсне облике животиње и чак остатке самога човјека, то се, по мнијењу већине нредставника њеннх, могао потоп догодити на земљи не раније, него онда, када се у ствари завршило већ образовање земље, када су постојали већ сви услови за живот човјека и других живих бића на њој. Почетак леденога перијода стављају геолози обично на свршетак т. зв. терцијерне геолошке епохе, која је далеко од хаотичкога стања земље, о којој се говори у 2-гом стиху 1-е главе књиге Бића. С обзиром на то неки од оних, који хоће у питању о потопу да измире библију са геологијом, прибјегавају „реституционалној" ипотези о стварању, по којој претпоставља: суштаствовање посебнога свијета до створења садашњега, затијем уништење његово и ново успостављење. При свем том се овај склад не постизава зато, што савремена геологија учи, да ледени перијод није разрушио земљу и није уништио све облигге животиња и биља који су раније постојали, нити човјека. (Наставиће се.)

А г р а ф е ИЛЈ/1 незаписане у јеванђељима изреке Христа Спаситеља — А. ДопухинЂ. — превео Александар ЖивановиА [Осијек.] (Наставак.) Поред тих аграфа, за које имамо мање више тачних историјских свједочанстава, има још и других, којп такође, п ако пемамо за н.их таквих свједочанстава, ипак имају на себи обиљежја таквих изрека, које се чувале предањем. Тако се у Безииом кодексу паводн ово: »Тај дап види Хрхгстос човјека гдје ради