Источник

Стр. 218

шегрти у свијет на заиат отишли, послије као калфе к нама дошли, па у нас и остали, па су сад виђене и чувене газде Зашто не би и наша ваљана, домаћа дјеца измалена у свијет одлазила, па кад се као изучени људи у свој крај врате, нека опи — мјесто странаца — буду прави угледни и имућни грађаии. Зато опомињемо све родитеље, учитеље и свепггенике, да се за времена побрину, да унуте све своје добре ђаке у свијет, у пајбољу живу школу, а за добра и сигурна мјеста код угледних господара ваља се пријавити Српском друштву Привреднику у Загребу.

Читула. | Петар ЂениЂ, протопрезвитер, прави члан — савјетник митропол. консисторије бањалучко-бихаћке, посједник златнога крста с крупом за заслуге, преминуо је 15. јуна т. г. послнје дугог и тешког боловања у својој 50-ој годцни живота, а 23-ој свећеничке службе. Покојни протојереј Петар рођен је год. 1854. у Дервенти, гдје је и основну школу свршио. Богословско образовање стекао је у бившој бањалучкој богословији, по свршетку које је дјеловао као учитељ на српској школи у Дервенти четири године дана на опће задовољство. За вријеме рата између Србије и Турске отишао је са осталом браћом и борцима за слободу у братску нам Србију и наш млади тада Петар, те се 76-их година па Ђунису, Шуматовцу и Делиграду борио у редовима српских добровољаца за српску независност и слободу. По свршетку српско-турског рата до коначног повратка у своју домовину Босну, послужио је и браћи нашој у Војводини као српски учитељ у Сријему нуне четир године дана. Тежња за домовином принуди врлог нам покојника, да се год. 1881. поврати у Сарајево, гдје исте године буде рукоположен за ђакона од благоупокојеног митрополита Хаџи Саве Косановића. У својству митропол. тајника и ђакона служио је покојни Ђенић до г. 1884. и као катихета на тадашњој српској полугимнасији у Сарајеву. Исте године на сопствену жељу буде рукоположен за пресвитера и намјештен за пароха у Зеници, гдје је нокојник стекао много заслуга око подизања тамошње нове српско-православне цркве. Год 1885. по потреби службе, а по претходном избору од стране срнсконравославне црквене општине сарајевске поново је дошао у Сарајево, и то за цароха. Год. 1886. пређе у државну службу за катихету на вел. гимнасији сарајевској на коме мјесту остане до год. 1899. када буде постављен за консист. савјетника при консисторији дабро-босапске митрополије. Устројењем нове бања лучко-бихаћке митрополије најнишим царским ријешењем буде премјештен из Сарајева и додијељен на службу нри ново устројеној бап.алучко-бихачкој консисторији, у којој је служби нробавио све до своје смрти. Врли покојник је у доста кратком земаљском животу свом дјеловао за интересе српског народа свога преко 30 година дана. Он је умножио од Господа