Источник

раду свом. Ту се човјек мора тако ре&и васпитавати у стрпљењу. Зрелом човјеку уопће доликује и тражи се од њега стрпљење. Младићу се пргавост може још којекако и опростити, јер му је крв живља. а разбор плићи, али смијешно је видјети зрела човјека пргава. Што је човјек старији, тим треба да је озбиљнији и да сваки његов рад и ријеч пристаје уз његове године. Има пак случајева, у којима товјек мора изгубити стрпљење и кад му се то не пише у кривицу. Кад покушаваш са својим млађим на све могуће начине, да га изведеш на добар пут, па он ништа' не прима, онда мораш изићи из стрпљења. Тако је Христос једном приликом рекао: „ 0 роде развраЛвни и иевјерни, докле %у биши с вама, докле Лу вас тријети? и (Мат. 17, 7). То су пак ванредне прилике и нико не треба да се тијем извињава, већ да упне сву своју снагу, да свој посао трезвено и промишљено сврси доведе. Хришћанин ваља да се вјеџба у стрпљењу, јер ако је нестрпљив, осим непосредне штете му, лако може пасти у гњевљивост, па из ове и у друге гријехе. А особито се до спасења долази стрпљивошћу. Преварене наде не смију нам одузети снагу, да малакшемо, па да застанемо на по пута. Којв ]в сјеме на добро) земљи, то су они који ријеч слуишју и у добром и чисшом срцу држе и род доносе у шриљењу (Лук. 8, 15). Триљењем својим сиасава)те дугке своје! (Лук. 21, 19). Ако се надамо ономе шшо не видимо, чекамо с шриљењем (Рим. 8, 25). Плод је духовни: љубав, радост, мир\ дугошриљење... (Галаћ. 5, 22). Иди за триљењем! (I. Тимот. 6, 11). Триљење вам је од иошребе, да вољу Божју савршивши иримише обеЉње (Јевр. 10, 36). Триљење нека дјело доврЏује! (Јак. 1, 4). Ст-риљен — сиасен (Нар. пословица). Бог је сиор, али досшижан (Нар. пословица). 2. 0 молитви у самоћи. Кад се пријатељи послије дугог растанка на^у, траже да су насамо, да се у самоћи на миру изразговарају и испричају своје доживљаје. Врева свјетска буни и одга^а мисли из њихова реда. И молитва је најдубља и најпобожнија, кад је човјегг моли у самоћи. Тада јој се може сав предати, ништа га споља не узнемирује, већ ре^а мисли своје и осјећаје онако, како му душа казује. Молитва је побожан разговор душе човјечје с Богом. Дуита је пак у тијесној свези с тијелом, а на тјело јако утјечу спољашни утисци. Вато што.