Источник
Стр. 317
Лехопис Матице (Јрпске. Књига 227. Свеека V. зн год. 1904. Н. Сад 191)4. Стр. 130. Цијена 1 круна. Вњигв Матице Српске: Врој 10. Пво Ћиишо: За крухом. Н. Сад 1904. Стр: '291. Цијена 2' круне. 1 Озладштска књнжница Књига I. Образовање воље. Н;. писао Шил ЈЈејо.' Са осамнаестог француског издања превео: Ваео СтајиИ. Издање »Омладинског Гласника«. Ср. Карловци. 1904. !904. Стр. 200. Цена? У спомен дру 'Геодору Мандићу. Нови Сад. Штампарија Српске Књижаре Враће М. Поповића. 1904. 8°. Стр. 36. Др. Ј. Цоијић. Уиутства за нроучавање села у Босни и Херцеговини. У Срем. Карловцима. Срнска Манастирска Штампарија 1904 8. Стр. 14. Прештамиано из календара »Просвјете« за год. 1905. Јавне захвалности. Тужним срцем јављајући судруговима, сродницима и осталим пријатељима, да је моја непрежаљена супруга Јованка послије кратког, али тешког боловања у четвртак 7. октобра о. г. преминула, а у петак матери земљи предана, уједно се захваљујем свима онима, који ми своје саучешће том приликом изјавише. Посебно захваљујем пречасној госиоди свештеницима: Проти Билбији, Тодору Козомари, Ни1Соли Скакићу, Милану Билбији и Кости Продановићу, који не иожалише труда, него дођоше да погребу присуствују, на ком се „је поп Коста, и ако је био мојом великом жалошћу и сам потресен са покојницом дирљивим, и за мене пуним христијанске утјехе ријечима опростио. Тоола хвала и моме драгом куму Кости Кујунџићу, који је онај час, кад је чуо за смрт миле ми покојнице одмах дошао и мене тјешио, и старао се, да се покојница што љепше опреми. Такођер захваЈБујем Тоди Митранићу. који је узео на се драговољно да ствари потребне за погреб покупује и са Михајлом Ковачевићем обноћ овамо се потрудио, само да спроводу присуствује. Хвала и свима осталима, који су из ЈЈијевна и других парохија снроводу ирисуствовали. А вјечиту пак захвалност дугујем мојим драгим иарохијанима, који онако многобројно на спровод дођоше, и иреко црквене општине учинише да се мила и пезаборављена ми покојница у црквеној порти сахрани. Свима хвала, а од драгога Бога плата. У Губину, 13. октобра 1904. Ожалошћени: # Ујшш ЈованопиИ, свештеник са нејаком дјечицом Олгом и Веселинком.