Источник

— 60 —

Л 1 , 42. Гллг «^л Д .мтч 1 нс 8 с Пу : н-кст« 42. Рече им Исус: зар нијесте лн чли николиже в 'к пнсанТих^к: калинћ, никад читали у Писму: камен, који егоже н« вт\ (1<лдб сотворишл зижд8ш,1н, одбацише зидари, оннј поста глава с(и ккктћ во гмк8 оугиа. ( -' Господа од угла. То би од Господа и дивно шстк сТе, и естк дикно во очТи> в<лшк>. је у вашим очима. V. Тумачење јеванђеља. (Проповијед). Прича нас данашња јеванђеоска, побожни хришћани, води у времена стара, па пружа и новом човјеку стару слику његову, слику му од искона, вјерно огледало душе његове, непокоривости његове. Од како је човјек на овом бијелом свијету, мучи муку непрестано сз непокоривости своје, откајана гријехе старе, а ноиима спрема себи даљу муку, да му не буде живот зар без откајавања. Смиловао се благи Вог на муку људску, па хтједе да га излијечи од његове непокоривости. Хтједе Бог, — али не хтје човјек; и гле, у овоме воља човјекова на пропаст његову побиједи вољу Божју, па човјек оста и дан дањи неизлијечен. ЈВуди видјеше, шта Бог ради и не раскајаше се, да Му вјерују (Мат. 21, 32). Али, драги моји, Бог је прави лијечник, који види добро грозницу душе наше, па нам прашта гријехе, учињене у тој грозничавости нашој, па нас још лијечи, док нас не излијечи. Такав одношај између Бога и човјека траје од постанка човјекова. Мало је вријеме човјек живио здрав; набрзо се гријехом разболи, те би му биле ране без пребола, да му није таквога Видара, Који небеском љекаријом лијечи ране земаљске таштине. У оно вријеме, кад су горди фарисеји заводили. јудејски народ на грјеховну странпутицу, рекао је Господ причу данашњу о неваљалим виноградарима — и фарисејима и народу цијелом. У мало ријечи, дивном причом, казао им је цијелу историју њихову, пружио им је слику, какви су били у сва времена. Чујмо и ми ту иричу, па да је разумијемо, јер је њу Господ рекао Јудејцима, а Цркка је ево опет прича хришћанима, јер нијесмо далеко пи ми од оних Јудејгца. Бијаше чов/ек домаЛгш, иа иосади виноград и огради га илотом и искоиа у њему иивпицу и начини кулу и даде га виноградарима и отиде. Промисао Божји нашао је начин, како да помогне палом човјечанству, Усред грјешва свијета нашао се праведник Авраам, те његово иотомство постаје раденик у винограду Господњем. Вог -— домакин оснива Цркву међу Јудејцима, да се скупљају око ње, да се не разаспу и не изгубе у грјешну свијету. Јудејце је Бог изабрао, да се из њих