Источник

ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ НОТРЕБЕ СРНСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XVIII. Сарајево, 15. новембра 1904. Бр. 21. ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СР1ТСКО-ИРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕ ЈИ. УРЕДНИК: протосинђел ИЛАРИОН РАДОНИЋ, професор богословије.

ЗБАНЦ-ЧНО. Орпско-православна АЕМ. Копсисторија Дабро-босанска. Рукоположење. Високопреосвештепи господип АЕ и Митрополит Дабробосански Николај благоизволио је свршеног богослова Марка СавиДа дана 10. октобра у богородичном храму у Сарајеву за ђакона, а дана 26. октобра у спасовском храму у Јајцу за презвитера рукоположити. Јереј Марко Савић одређен је за свештеника при парохији прекајској. Високопреосвештени господин АЕ и Митрополит Дабро-босански Николај благоизволио је рукоположити свршеног богослова Јакова Поиовића у богородичном храму у Сарајеву дана 8. септембра за ђакона, а 1. новембра у истом храму за презвитера; а свршеног богослова Душана ЛаичевиЛа, конзнстор. канцелисту у св. арханђелској цркви сарајевској дана 8. нов. за ђакона. Свештеник Поповић пристављен је АЕМ. конзисторијалној писарници у Сарајеву.

Српско-православпа Бањалучко-бпхаћка Митрополија. Наимеповање. Његово цар. и краљ. Апостолско Величанство благоизвољело је Превишњом одлуком од 23. октобра (5. нов.) т. г. најмилостивије наиаденовати нротопрезвитера бихаћког Косту КовачевиИа консисторијалним савјетником у српскоправославној митроиолиј. консисторији бањалучко-бихаћкој са суставним беривимаНазори Мартина Лутера о проповјеушиттву. (Наставак) Лутеру су биле позпате двије омилитшсе. И то Рајхлинова: „ соп%ех1огит с1е аг1е ргаесИсапсИ 1504." и Еразиа Ротердамског: „Есс1е51а$1ех Нке сопсгопа1ог е^апоеИсих 1534." Нрочитавши их увнде,