Источник

Стр. 378

ИСТОЧНИК

Вр. 23.

је одређен на очину парохију, гдје је служио на задовољство до пошљедњег часа цркви и повјереном му народу. На рукама уцвијељених синова, шћери, снаха и унучади Господу своју душу предаде. Ријетко бијаше покојнику пара наћи: то бијаше човјек благе нарави, челична карактера, а реван у служби, да је у времену од 47 год. службе свештеничке многима свештеницима за примјер служио. Био је љубљен и поштован како међу својима тако и међу осталим парохијанима са своје честитости и ревности. Тијело покојниково опјевала су часна господа свештеници: Симо Кондић из Чађавице, Василије Марјановић из Дубовика, Марко Миљевић из Ашана, јеромонах Висарион Вејновић из Чађавице у присуству многобројног народа. По свршетку опијела опростио се са покојннком свештеник Симо Кондић, истакавши у лијеном говору своме све покојникове врлине. Уцвијељену родбину покојникову нека Бог утјеши, а теби незаборављени и добри покојниче, који свијетао спомен остављаш међу нама, нека Господ даде у рају насеље. В^ЧНЛА ПЛЛ1АТк! Иротопрезкитер и иарох прњаворски Лука ОиачиК послије дужег тешког боловања од сушице преселио се у вјечност 29. новембра (12. децембра) 1904., а сјутра дан опојан је и спроведен уз учествовање многобројног народа српског и грађанства — десеторицом свештеника и једним јерођаконом, након чега му је тијело матери земљи предато. По свршеном опијелу у цркви са врлим покојником опрдстио се испред околног му свештенства, парох поточански, Дамјан Ђурица, дочим на гробљу у име народа и грађанства говорио је трговац Ђ. Милић. Покојник рођен је 1865., свршио је рељевску богословију 1886., рукоположен је 29. авг. и 18. септ. за ђакона и презвитера, произведен је за протопрезвитера у Ножичком 16./29. септ. 1901. Покојник оставио је иза себе супругу и петеро неопскрбљене дјеце: троје женских и двоје мушких. Лака му црна земља и вјечан спомен међу нама! Званични огласи. Српско-православна АЕМ. Митрополија Дабро-босанска. Број 1373/1. ех 1904. I—3 Е д и к т. Миле Васковић, који је своју супругу Стоју Ј. ГГеановића год. 1899. у Палима напустио, и од тога доба ј<>ј се нијв јављао, позива се овијем, да се до 10. априла 1905. г. у завичај врати и сажчће са супругом продужи, пошто ће се ииаче истој дозволити, да га код овог духовног суда у сврху развода брака, а вбог злобног раскидања брачне заједнице утужи. Сриско-иравославна АЕ и М. Коисисторија Дабро-бостска у Спрај"ву.