Источник

Бр. 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 41

Да би се човјечанство љубило, потребно је снисходљиво се односити према људским слабостима и недостацима. Ако видиш просте људе, сјети се с каквим великим даром човјек влада; тај је дар његова душевна снага, којој захваљујући може се и најпростији човјек уздићи до свијех оппхтијех врлина т. ј. до јунаштва, саучешћа у патњама других, захвалности и правичности. Има људи, који се никад не могу усавршити и оплеменити, но то су срећом изузеци, који немају општег одношаја на човјечанство. Једини Бог само зна треба ли их окривљавати и колико? Нама је довољно знати само једно, да смо ми сви дужни дати рачуна само за оно, што смо добили од природе. Глава УП. Поштовање човјечјег достојанства. Међу људима сретају се и такви, у којима је оличено све наравствено величанство човјечанства; такви људи могу нам послужити као путево^е, да достигнемо оно што смо дужни бити. Није ствар у томе, да се по што по то изједначимо с њима у њиховом наравственом достојанству и у развићу свих благородних особина, разумије се, ако са разумом, којим смо од природе обдарени, не остаиемо вјечито у дјетињству. Кад би нам се прохтјело, да се с немарношћу односимо према човјечанству само због тога, што видимо, или што смо дознали из историје, да је све човјечанство учинило много погрјешака, треба нам се сјетити и оних дивљења достојних људи, који се јављају као свјетиљке у историји. Влагородни, а често пута и натмурени Бајрон, само се је овијем начином, као што ми је говорио, могао избавити мржње према човјечанству. Први велики човјек, говораше ми Бајрон, чија слика свагда у мојој души живи, био је Мојсије. Он је подигао ниско панувши народ, и спасао га од стидног идолопоклонства и ропства; он му је дао мудри завјет, чудесну свезу изме^у вјере патријараха и вјере новонастанулих времена — Јеван^еља. ТБегов примјер и Његова уређења послужили су Господу као средство, да у свом народу подигне велике државнике, храбре војнике поштене грађане и свете борце за правичност, који су били позвати, да јаве пропаст гордијем и лукавијем и будућу просвјету свијех народа. Кад почнем мислити о неким великим људима, а особито о моме Мојсију, свагда са одушевљем понављам онај прелијепи стих Дантеов : „сће сИ уес1егН, 111 те 81ев8о ш еваћо" (посматрање њих нову ми снагу