Источник

Стр. 180

ИСТОЧНИК

По што је протумачио основно начело хришћанскога морала, који се састоји у томе, да се одбаци стари чопјек и обуче у новога човјека (4, 17 - 24), апостол излаже, у чему се изражава хришћанска правда , правда узајамних одношаја (4. 25; 5. 2), а за тим, — хригаћанска светост или чистоћа пред Богом (5. 3—21). Даље се даје поука мужевима и женама (5. 22-33), дјеци и родитељима (6. 1 — 4), слугама и господарима (6. 5—9). — Посланица се завргаује призивом на јуначку хришћанску борбу са непријатељем пашега спасења помоћу духовнога оружја, које Бог даје (6. 10—20). За тим долази саопштење о Тихику, који је донио посланицу Ефесцима (И. 21—22) и апостолски благослов (0. 23—24.). Проф. Д. БогдагаевскТи. С руског превео Н. Р. Три аскетске поуке св. Василија Великог. — превео: М. тгл. Младенови.% , свегатеник у Суботигату. (Наставак). Ако си милошћу Божјом нагаао учитеља добрих својстава (јамачно ћеш га наћи, ако га устражиш), то не ради ништа против његове воље. Јер све што ти без њега чиниш, јесте крађа и светотатство, које смрти води, а не носи користи, као што ти се чини, да је добро. Јер да је то добро, што то онда да се ради тајно а не јавно? Питај свој разум, који те лукаво наводи на крађу; јер тиме, што се клони од добра, о ком је разабрао, наводи те на зло. Не мисли о о томе, како ћеш поправити чаробничке формуле за оне, које су дивље животиње ујеле, ако не знага вјегатине чарања; јер би домамио змије па би те исте немилосрдио усмртиле, јер се не би могао од њих, кад те обмотају, ослободити. Не ослањај се на племеиитост тјела, нити тражи части: »Д&шкж-к т клок-бкг ш пјш.и/ктт, Д^д К оша (а. Кор. 2, 14.)«. Не изврћи пишта од онога, гато с истином стоји у тјесној вези, нити доводи својим мјекугатвом у искушење оне, који се боре, немој да натовариш на себе терет гријеха пи мекшим лежиштем, ни одјећом^ ни обућом, ни другим одјелом, ни разноликим јелом, ни столом, што ти није дозвољено за трајања твога одрицања, ни стајањем, ни сједењем, ни лакшим ни чистијим ручним радом. Јер све те ствари не само, ако их имага, него ако их и тражига, неће имати добра свршетка. Не гледаш ли одмах у томе ђаволску замку и не уклониш ли их из свога срца, то ће те оне на твом путу навести, да одпаднеш од Христа. У противном случају замисли, да си најмањи и пајгрјешнији од свих људи, туђипац, просјак и да су те само из милосрђа примили они, који се прије тебе одрекогле свијета, те похитај и буди пајзадњи и свима слуга. То ће ти донијети праву славу и част а не оно Уши отвори да чујеш, а руке спреми, да извргаиш оно, гато си чуо; уста нека ти ћуте а срце нека ти је обазриво. Не слушај доколна разговора али буди мудар и разуман кад слугпага спасоносну науку божанских списа. Слугаање светских списа, горка је храна, док су међугим равак (чист мед) предавања светих мужева Настој да се угледага на оне, који су се пред тобом у добрим правима вјежбали и не чекај, да те у свакој ситници поуче. Бори се да дођеш до виших врлипа, али не испуштај из вида ни оне мање. Не сматрај ни једпу погрегпку као малу, па ма она једа и не изазвала, него похитај, да је кајањем поправиш, па ма многи и чипили таке ситпе и веће погрешке, па се ради истих и не кајали. Не памећи се судијом туђих гријехова, јер они имају праведног судију: »нжг коздлстг коед^ждо по д^ожг (ги> (Рим 2., 6.)«.