Источник

Стр. 240

ИСТОЧНИК

Бр. 8. и 9.

надлежном епархијском управном и просвјетном савјету, исказавши се прво, да су у стању издржавати цркву и свештеника а евентуално и школу и учитеља ; дотично и све потребито особље, о чему ће епархијски и просвјетни савјет саслушавати најприје дотично свештенство и интересовану постојећу општину, онда у смислу § 2. одлучити, уважујући при томе само интерес цркве и црквене службе. § 5. У једном мјесту може постојати само једна црквена општина, макар и више цркава и парохија у њему било. § 6. Више мањих мјеста могу се удружити и једну црквену општину образовати. (§ 4.) § 7. При стварању нових ошптина из постојеће једне општине ваља одлучити да ли и колико мора мати, дотле постојећа једна општина новој општини дати новаца и других добара из дотле заједничке општинске имовине за зидање цркве, гпколе, парохијалног стана и за подмирење других потреба нове општине. Код диобе општинске имовине у таким случајевима не спадају под физичну диобу: црква. школска зграда, гробља, црквене утвари и оне фундације, које су Етарочитим сврхама постојеће општине намијењене, које се од старе општипе и цркве одвојити не даду. Пријепоре отуда настале ваља ријешити судом добрих људи, које обје интересовапе стране у присуству епархијског епископа или његова повјереника у једнаком броју за то изаберу. Ако се стране не сложе у броју добрих људи, одређује епархијски управни и просвјетни савјет, колико их свака страна игаа да изабере. Ако једна или обје страпе у року од 14 дапа, од како је начелпо диоба правомоћно наређена, не обави избор, имепује епископ добре људе за опу страну. која избор у том року обавила није. Против одлуке тога суда нема правног лијека. § 8. Сваки исповједпик источно-православне вјере, који стално у Боспи и Херцеговини пребива, мора бити члан једне црквене општине, и то оне, у чијој области има своје стално пребивалиште; ако у неком мјесту, гдје има таких лица, нема општине, онда оне, која је томе мјесту најближа, и коју епархијски управпи и просвјетни савјет одреди. § 9. Ако који странац источпо-православне вјере у једну општину дође, с намјером, да се ту сталпо настани, мора се мјесном пароху или парохије управитељу у року од шест седмица пријавити и доказати му, да је исповједник источноправославне вјере, а парох има истог у првој сједници црквеног одбора пријавити са назначењем дана, кад је у општину дошао. Послије шест седмица боравка у општини постаје он правим члапом општине, те се као такав у будуће у општинским списцима води.