Источник

Стр. 244

ИСТОЧНИК

Вр. 8. и 9.

§ 28. Скуштинским сједницама предсједава изабрани предсједник, а ако је он спријечен потпредсједник. С десне стране предсједника сједи мјесни парох, ако пије за предсједника изабран. Ако је повјерепик епархијске власти присутап, мјесни парох уступмће му своје иочасно мјесто, а сам ће заузети мјесто с лијеве стране предсједника § 29. Предсједник општине јест законити представник и заступник њезип према властима државним и свјетовним, рачунајући амо и судске — и према свјема другим корпорацијама. Он прима све списе, што долазе на општину, чува општинску архиву и пази да је у реду. Он сазива редовне и ванредне скупгптииеке и одборске сједнице, отвара их и затвара, држи у њима ред и мир, ставља предмете иа претрес, изнаша их на гласање и проглашава закључке. Он одговара лично како епархијским тако и свима јавним властима за ред и мир и законски ток скупштинских и одборских сједница, нарочито за то, да се у њима не претресају ствари, које не спадају у њихов дјелокруг. Предсједпик има право, говорника, који се од предмета удаљи, или говори о стварима, које не спадају пред одбор или скупштину, или се не понаша пристојно, или вријеђа власти или личности, опоменути, по потреби одузети му ријеч, у случају метежа и нереда сједницу на вријеме дигнути; а не настане ли и послије тога ред и мир, сједницу затворити, и епархијску власт најдаље за 3 дана о том извијестити и даље одредбе њезине чекати. У осталом имаће предсједник више с тактом својим, него употребом права свог, ред у сједпицама да одржава. § во. У сједницама морају се ријешити најприје они предмети, који су стављени на дневни ред; а за тим има сваки скупштинар право стављати приједлоге, који се морају у претрес узети, ако одлагање не трпе и ако најмање трећина присутних скупштинара потпомогне предлагача у том, а сама ствар не лежи изван дјелокруга црквене скупштине. § 31. Да приједлог буде примљен, потребно је, да за њ гласа натполовичпа већина свијех присутних скупштииара. Предсједник има право гласа као и други чланови скупштине, а у случају да се гласови на једнако подијеле, већина је на оној страни, с којом је он гласао. § 32 Гласање је у сједницама јавно, изузев случајеве, у овом уставу нарочито назначене, и кад се ради о изборима, или о користи или штети, или у опште о личности којега скупштинара. У тим случајевима мора се тајно гласати, а дотичник има из сједнице иступити, док се ријеши ствар, која се њега тиче.