Источник

Стр. 282 г И С Т 0 Ч Н И К Бр. 8. и 9.

постојећих црквених општина, парохија, протопрезвитерата, манастира, манастирских црквених општина и епархија и код одређивања њихових сједишта; 9. да прописује упутства за службено дјеловање окружних протопрезвитера, у колико се та упутства односе на духовну страну службе њихове, и да пази да црквене општине извршују своје дужности у предметима, што су означене у њиховом дјелокругу; 10. да се стара, да се нове цркве и капеле по православном обреду зидају, да су по пропису освећене, да су снабдјевене с обредним књигама, стварима и утварима, и да су црквена гробља освећена и пристојно ограђена; 11. да настојава, да се воде уредни инвентари о црквеним утварима, наређује годишњи попис цркава и црквица (капела), парохијалног и монашког свештенства и подручних душа и домова, и води о томе нарочите књиге;' 12. да пази да се црквене матице и у опште све за парохијална звања и манастирска настојатељства прописане књиге и записници у реду држе и према постојећим прописима воде; 18. да подноси сумаран годишњи извјештај о својем раду свом енархијском епископу, који ће исти сваке године, путем званичног духовног часогшса објелоданити; 14 да бира у пуној сједници из своје средине једног презвитера за члана великог црквеног суда. § 196. Досадањи судски поступак остаје и даље на снази, док се нов не донесе, а тако исто и пословни ред за постојеће епархијске конзисторије, у колико није овом уредбом измијењен. Уредбу о том, како се има поступати код духовних судова, као и пословни ред за исте ваљаће израдити одмах, чим ова уредба у живот ступи. Ако између епархијског и просвјетног савјета и епархијског црквеног суда дође до неспоразума ради надлежности, ријешиће пријепор велики црквени суд заједно са великим управним и просвјатним савјетом, којима ће епископ дотични расправни предмет подастријети. 5)0 пословима придржаним личном рјегнавању епархијског епископа. § 197. Права и преимућства епархијског епископа опредијељена су црквеним правом, канонима и установама православне цркве; нарочито пак повјерени су личном рјешавању епархијског епископа ови послови: 1. он издаје пастирске посланице за епархију, руководи црквену дисциплину духовним поучавањем, опоменама и укорима на поједина лица духовног и свјетовног сталежа и на црквене општине; 2. прегледа манастире, парохијалне цркве, црквене општине, духовна васпиталишта и образовалишта, све вјероисповиједне вигне и ниже школе — у сваком — а земаљске народне и средње школе само у погледу науке вјере и религиозно-моралног одгоја; 3. освећује нове цркве и црквице и антиминсе за њих, благосиља градилишта за цркве, земљишта за нова гробља и даје своју приволу за градњу цркава, црквица и манастира;