Источник

Отр. 350

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12

ТУПГ=3"РЗ /ч тттт^тттп Претставка босанско-херцег. Митроиолита коју су иослали Васељенском Патријарху Јоакиму Ш. у Цариград, заједно сауредбом (штаашутом) црквено-иросвјетане управе српско православних Еаархија- Митироиолија у Ђосни и Херцеговини'*) Ваша Пресветости! Небројени примјери из историје и праксе црквене јасно нам свједоче, како се је света мати православиа црква цариградска свакој појединој подвласној јој цркви, као саставном дијелу свом у свакој чотреби и невољи њезиној са материнском љубављу и пожртвованошћу на номоћи нашла, ово дајући пастирима и учитељима иодвласне цркве те свој свети савјет и упутство у дјелима црквеним, ово храбрећи вјерне своје на сталност и непоколебивост у светој вјери праотаца у данима муке и искушења њихова. Али највећу помоћ пружала је мати црква појединим кћерима својим тиме, што им је давала цјелисходпом организацијом управе црквене потребиту им моћ и снагу, да се на основу непромјенљивих начела општег устројства црквеног приберу и уједине и да посреством донесених установа оргапичког устројства свог могу свршавати унутрашња дјела црквена без сваке сметње, у најљепшој хармонији позванич на то органа својих. Не ће се јамачно та иста света мати црква ни сада оглушити о глас скромне молбе синова својих, који послије дугих и тешких искушења притичу под њезино свето материнско окриље, тражећи савјета и благослова на дјело, којим смерају да удесе послове цркве своје, како би они могли послужити користи и напретку њезину у непрекидном и правилном постизавању оне узвишене цијељи, која јој је од основатеља њезина предназначена. Вођени том мишљу најпонизније потписани митрополити са заступницима свештенства и народа као пајпокорнији синови Пресветости Ваше слободни смо поднијети Вама и најсветијем Сиподу патријаршком уз најпонизпију преставку ову, још и нацрт »уредбе« о уређењу црквено-школске управе у овопредјелним митрополијама босанско-херцеговачким, с том најпокорнијом молбом, да благоизволи Иресветост Вапта са најсветијим Оинодом својим рад овај стручно испитати дати и према највишим очинским интелцијама својим сходним начином одобрити и узаконити. У овом предузећу нашем храбри нас онај очински савјет и пастиреначалничка препорука, коју нам је Пресветост Ваша са најсветијим Сиподом потоњом посланидом својом од II. октобра 1901. бр. 6561. дати благоизвољела, ставивши нам у особиту дужност, да чув.амо права стада свога, светиње нјерских истина и предања православпе цркве. У предлежећем раду свом угледали смо се у првом реду на устапове, садржане у дотичним канонизмима, узакон,еним и оживотвореним у најсветијој патријаршији цариградској, у којим канонизмима изражена је у најеминентнијем смислу црквеност, цјелисходност и справедљивосг према, свјетовном елементу, те данас вриједе као узор своје врсте у свој православној цркви (види: »0 церковнои власти«, Заозерскш стр. 391).

*) Допуна броју 8—9. о. г. Пр. Ур.