Источник

Стр. 352

ИСТОЧНИК

Бр. 11. и 12.

црквеној у своје вријеме хтио да уведе и утврди мир и ред црквени, развитак и напредак у свим гранама црквено народног живота, те је и он почео све то већма жуђети за сличгшм устамовама, којој се је жудњи на овај начин задовољити морало, јер је свјетовни елемент све то више почео продирати преко граница, устројством црквеним постављених, у саму чисто-црквену сферу. Устројством овим дано је свјетовном елемепту у управи црквеној довољно учешћа стога, што се тим намјерава да уједини и ојача поцијепана снага народа, и да се потенцира његова пожртвовност у сврхе црквено-народног и просвјетног напретка. Толико смо за потребно нашли, да рекнемо у напријед да се бар у главним цртама сазна руководна и основна мисао цијелога устројства А сад нека нам је дозвољено свратити највишу нозорност Пресветости Ваше и најсветијег Синода на предлежећу основу »уредбе за уређење послова црквено-просвјетне самоуправе у епархијама босапско-херцеговачким« и па њезина поједина наређења. Нри разјашњавању појединих наррђења уредбе ове освртаћемо се само на оне установе, које у сличним уредбама или правилннцима других цркава бар у оваковом облику не постоје, или које од тамо постојећих у неколико отступају; даље на оне, које су се у овој цркви затекле и народним обичајима и дуговјечном праксом укорјениле, а нијесу главним установама свете цркве противне, те су у уредбу примљене и узакоњене. Оне друге установе — уредбе, које по природи својој спадају више у надлежност свјетовног или државног законодавства, те се отуда има одобрење и узакоњење тражити, пустићемо сасвим без икаква разјашњења стога што је изМеђу нас и државне власти прије још у овим питањима постигнут потпун споразум и стечепо за њих потребито претходно одобрење и потврда. Гледом пак на оне тачке уредбе, које су између јерархије и свјетовног елемента остале још увијек спорне, закључеиоје општим сагласјем, да се уз текст дотичне установе донесене јерархијом изнесе паралелно и текст свјетовних заступника, те да свака страна оправда своје становиште и да своја потраживања докаже разлозима, црпљеним из црквених иравила и црквене праксе, а потврду и одлуку својих претензија остави најсветијем Синоду велике цркве, изјављујући уједно свака страна приправност покорити се тој одлуци безусловно и Т5еснрекословно. Тиме што су потписани митрополити пристали на то, да Ваша Пресветост са најсветијим патријаршким Синодом одлучи, шта има да буде законом од тих, међу јерархијом и свјетовним елементом пријепорних и тамо на ријешење саадајућих тачака, нијесу потписани епископи рекли, да сматрају становиште народних претставника оправданим и за само дотично питање цјелисходиим, већ су само у намјери, да се односнн преговори што прије крају приведу, пристали на то, да се и односна отстугпта мишљења народних претставника и свештеника узаконе, ако би Ваша Г1ресв.етост са најсветијим матријаршким Синодом била тога мишљења и назора, да дотични отсгупни предлози народних претставника могу постати законом, да се дакле могу довести у склад и са темељним учењем цркве и са данас постојећим позитивним законским уређењем дотичних питања и са потребом и интересом управе и просвјете црквене у овим земљама. Стога ће се образложење јерархије нзнијети ов,оје у овој препонизној претставци редом, којим је сама уредба изложена а примјетбе народних претета-