Источник

Бр. 11. и 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 363

земаљске управе иристојиом илаћом из државних средстава, а почасни ће добивати за свој труд и путне трошкове пристојну отштету. Околност, што се прави чланови према важности и угледу споме у народу и цркви према досадашњој пракси предлажу круни иа највишу потврду нема карактера ни најмање државне ингеренције, нагтротив држимо да дотичним севјетницима највиша потврда служи само на већи углед и кадра је да побуди и ојача у н.има свијест и иожртвовање у важном њиховом црквеном звању, тим већма, што ће се из ових чланова нарочито образовати нодмладак за еписконско достојанство. Ради донашања иравоваљаних закључака утврђеп је број чланова, који је за то неопходно потребан, т. ј. 2 права редовна члана и 4 почасна члана осим предсједника (186)*). Обзиром на раштрканост епархија, велики труд и трошак око долажења у сједнице не може се по жељи и предлогу народних претставника^ захтијевати од чланова суда, да сви у сједнице обичне и ванредне долазе, јер би то значило установити и прогласити суд тај перманентним, а за то није предвиђено народним средствима. Осим очите немогућности долажења свих чланова у сједнице војује против овог предлога још и та околност, што ови стални чланови судци ипак неби могли позпавати локалне одношаЈе свега свештенства и народа, као они чланови, који те околности по разним крајевима епархије непосредно посматрају и према томе суд свој о њима стварају. Велики број чланова суда није за то да наизмјенце и кад то околности нарочито захтјева ЈУ У сједнице своје долазе и епархијском суду своје тачне и савјесне информације дају. Стога се и морао узакопити најмањи број чланова, који је за доношење закључака неопходно потребит и то вриједи за изванредне случајеве, кад чланови по § 186. не би могли у сједнице доћи, па да не би без сједпице остало наређује се, да се иста одржи и они предмети у њој расправе, који су члановима већ у реферату додијељени, односно који су им познати и за инрицање суда дозрели. Наређење ово у толико је више оправдано, што је ово 1 востепени епископски суд, чији рад подлежи надзору великог другостепепог црквеног суда и што у једном и другом учествују стручњаци-правници,, који ће бити најбоља гаранција за то, да се ту што се форме и поступка тиче, неће моћи догодити неправилности и противзаконитости; у случају пак ако би се исте догодиле остављен је оштећеном отворен пут призива на истом споменути велики црквени суд. Од прилике овакав размјер, што се броја чланова суда тиче, који су у обичним редовним и пленарним сједницама за донашање правоваљаних закључака потребити, постојао је и у садашњем пословном реду за консисторије овопредјелних епархија (§ 29.) и морали су вазда уз нредсједника још два права члана у расправи учествовали, а у пленарној сједници пет чланова. У консисторијама нравославним у Угарској прописано је било такозваном консистор. сиСтемом од 1782. да учествују 3, а у новој уредби по чл. XXIV. 6 чланова, и то 2 свјетовњака и 4 свештеничка члана; у консисторији далматинској по пословном реду од године 1894. § 4. три члана. Предлогу народних заступника »да у свакој сједпици епархијског црквеног суда има свагдашњи епископски тајник, кога у споразуму са црквеним судом поставља епископ а плаћа епархија« — а који води у сједницама записник није се могао удовољити, стога што мјесто епископског

*Ј § 186 уевојен према предлогу гг. вародних првака. Види „Источнив о г. бр. 8. - 9отр. 229 и 233. Пр. Уредн.