Источник

Стр. 368

источник

Бр. 11. и 12.

доказали, да исти начин не одговара канонима, да су митрополити сасвим немоћвш, да се залажу за своју вјеру и паству, јер потпуно зависе од неправославне земаљске власти, која их поставља, плаћа и по вољи уклања и одређује, какве ће им мировине дати, те да усљед тога православље управо назадује у нашој домовини а римска пропаганда поред таких немоћних и зависних митрополита ликује и цвјета, о чему смо такођер доказа изнијели у нашим списима и на јавност, и поред тога смо и то доказали, да је споменутом конвенцијом повријеђено и помјесно право наше цркве, гдје је по изнесеним примјерима народ и свештенство епархије вазда при постављању и уклањању митрополита имао право да учествује. Да би се отклоншле штетне посљедице садашњег начина постављања и уклањања митрополита од стране неправославне владе; Да би се уклонила неканоничност садагпњег поступка утојствари; да би се успоставило право наше помјесне цркве да учествује и паства епархије у томе ( то смо ми у име нашега народа и свештенства и у томе ишли до најдаљих граница попустљивости, одустали од наглег првобитног тражења, да епархија сама себи бира свога митрополита и предложили смо при преговорима нашим митрополитима нови начин, но пошто се они у ту ствар нису хтјели упуштати, то стављамо и подносимо поред П. чланка општих одредаба наш предлог, да као додатак овоме чланку, дође на крају нов став који установљује, да [свака епархија, уз учешће свих српско-православннх митрополита Босне и Херцеговине у нарочитој изборној сједници свог ширег епархијског, управног и проснјетног савјета (који се састоји из 1. настојатеља манастира, 12 свештеника, 24 свјетовна члана и '2 школских наставника) одређује три кандидата за попуњење упражњене митрополитске столице, које подноси Његовом Величанству на избор, и светој васел.енској патријаршији ради обављања канопичних формалности, даље установљује да митрополитима суди васељенски Синод, који их уклања и умировљује на тужбу односно молбу епархијске пастве, и велики управни и иросвјетни савјет им одређује величину мировине. Овај начин који овде предлажемо, судимо да је толико основан и оправдан, да није потребно да га даље образложавамо, што смо ипаче и онако довољно чинили у ранијим нашим поднесцима те зато молимо свету столицу и стављамо светом Синоду и Вашој Светости на душу, да исти наш предлог и додатак поред П члана општих уредаба прихвате и ставе га у поднесену уредбу и према томе да и из §. 145. изоставе ријечи, које спомињу конвенцију од 16. марта 1880. г. чиме би православљу у нашој домовини полета дали и спасли га од римске пропаганде. II. 0 новчаним средствима за берива митрополита, за црквене судове, за канцеларијске потребе и за богословију. (чл. XII. општих одредаба) Земаљска управа захтјева, да она и даље непосредно издаје из земаљских прихода берива наших епископа митрополита, плате консисторијалних савјетника, канцеларијске трогнкове митронолија, и великог црквеног суда, који су скопчани с правилгшм фунционисањем тих власти, као и све трошкове око издржавања богословије, — ну пошто се то и до сада показало као врло штетно по нашу цркву и вјеру, јер доводи све споменуте црквене службенике и установе у највећу непосредну независност од земаљске управе која није у рукама православним те