Источник

Стр- 378

источник

Бр. 11. и 12.

српском добродошлицом! Дај Боже срећно и успјешно дјеловали на корист вашег српског народа и да Бог да се народ нага поносио с Вама као с правим родољубима и у истину заслужним синовима својим ! Повдрављајући В.чс тагсо отварам ову прву сједницу новооживотвореног управног и просвјетног савјета епархије бањалучке и бихаћке.

50 -годишЕБипа свеЛеначке службе Његове Светости преузвишеног Тосиодина Архиеиискоиа, Митроиолитп и Патријарха сржког Георгија Вранковића. На дан св оца Николаја 6. дец. т. г. Ш1 најсвечанији начин прославила је српско-православна црква у земљама круне св. Стевана једну ријетку, узвишену и знамениту свечаност — пбдесетогодишњицу свећеничке службе врховне црквене поглавице своје, великога добротвора свога, Шегове Светости митрополита и патријарха српског, преузвишепог господина Георгија ВранковиЛа. 6. дец. 1855. г. благодат свесветога Духа дала је цркви српскоправославној у некадашњој Војводини ђакона Георгија Бранковића, а у току краткога времена касније и пресвитера и протопрзсвитера Георгија, да га по милости Божјој послије двадесет и четири године узведе на највиши у цркви степен епископски, те назад петнаест и по година вољом народа српског узвиси па пријесто патријараха српских, поставивши га на чело автокефалне српско-правосл шгае цркве у митрополији карловачкој за Архиепископа, Мигрополита и Патријарха српског. На дан св. оца Николаја ове године навршило се пола стољећа неуморнога труда и рада ЕБегове Светости у преданој служби Богу, цркви, престолу, отаџбини и миломе народу своме српском. Многа доброчинства, силне задужбине, дјела Његова културног настојања и хуманитарног духа Његовог, остаће на вјечита времена и најдаљем потомству српском, највиднији знаци великога старања Његовог за цркву, школу и просвјету српско народну у земљама круне св. Стевана. Захвална уста и задњега Србина величаће Га и узносити као једног од највећих добротвора својих, који је истинском љубављу љубио народ свој и цркву св. православну, жртвујући за народност српску и цркву његову православну сав „свој дух, дар свој, вријеме своје, иметак и снагу живота скојега". У ријеткој слави читавога прекосавскога народа српскога, видљива учешћа узели су покрај високопреосв. гг. епископа и српскоправославно свећенство обојега реда, те претставници свега српског