Источник

Стр 390

источник

Бр. 11. и 12.

маха својим рођеним крилима, да би много зише полетјео у својим ексхортама, него овако. Доказујем то примјерима: 4. ексхорта »На усјековање главе св. Јована« о истинитости и њезиним својствима — ванредно лијеп производ, пун живота; 8. ексхорта »У недјељу пред Воздвиженијем« о узроцима невјерја исто тако врло лијепа; 10. ексхорта »У недјељу по Воздвижепију« о лажном стиду и страху од људи — веома богата садржином и ганутљивошћу; исто и 15, ексхорта »На св. Петку«, о светковању недјеље и празника. Не ћу да речем, е су остале рђаве — не дао Бог! Добре су и плод великог труда и штудије, али им замјерам, што док су одвећ строге у математској подјели и теже да утјећу па интелект дотле рек ? бих остављају срце хладно и снага им при крају малаксава. Мало боље пазити на аг^-игаепЈа ^ог^ога и ИогИчзЈта! Јер истина, да проповијед треба да поучи, али треба и да гане, т. ј. мора хранити разум и иамћење вјерским истинама, али несмије ни срце оставити хладно. ШПе сит с!и 1с!! Не мислим се овијем силом натуривати Маширевићу за учитеља, но рекох ово, искрено желећи, да видим у другој свесци Маширевића посве ослобођена од римокатоличких узора опаква, какав јесте и може и треба да буде! Нека се угледа на примјер у величанственога Теофана Живковића. Из сваке његове проповиједи пробија живот, бујност, ватра и одушевљење. Из сваке се нроповиједи провиди он, његово срце, његова индивидуалност. Ко би њега могао био натјерати у шаблонске стеге Давида Марка?! Па какав је неумрли и достојанствени Никанор Грујић! Из сваке мисли његове и осјећаја вије елеганција и достојанство, разум и високи умни полет, па реторска дикција — море, да га гладан и жедан слушаш три ноћи и три дана! При крају ми је још напоменути, да је ово дјело Маширевић посветио »сени и милој успомени на доброга пастира умрлога Лазара Максимовића, пароха кулског« и овијем као добар и чедан унук свијетао споменик подигао свом дједу. Српска манастирска штампарија је и овом приликом ноказала фин укус, чистоту и правилност својих производа. Штампарских погрјешака скоро и не има. Језик и штил Маширевићев је лијеп и гладак. Једино треба да је начисто са тијем да му не ваљају ријечи: предпоставити — одпушта — разу му — о/^ече — гркога лека, којега му лекар даде — Богородица дева (зашто не велико д, да се избјегне несмисао?) — иеИе — рег)ко — васплни (је ли то: вас силни=свесилпи ? или васиопи, васељенски?) — пренебрегава — грамзи за туђим добрим, — одкидају.И на ово треба пазити, кад се књига намјењује учеиицима средњих школа. Завршујем. Почињем се увјеравати у немарност српске читалачке публике, управо иочињем сам себе питати, имамо ли је? Кад ето оваквом врсном дјелу пријече и не даду толики попови и богослови, да угледа свијета. Жалосно је, али је истина! Тузла. Владимир БобериЛ. -- ! Кратак преглед црквено-школског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Епархијски црквени суд у Сарајеву. Чланови редовни: Прото Васо Поповић и прото Димитрије Јанковић. Чланови почасни: прото Јован Пећанац, свештеници: Никола Скакић, Коста Божић; Коста Поповић, Милан Лалић и јеромонах Данило