Источник

Бр. 3.

ИСТОЧНИК

Стр. 87

без извјесне равнодушвости према тим уживањима не може достојанствено ни живјети ни умријети. Одважност треба да оснажи душу, да се приучи на врлину, али не треба да је доведе на самопоуздање и дрскост. Ко држи да се одважност не слаже са њежним осјећајима; ко се научио: пријетњи, свађању, страсти за кварењем и љутњи, тај злоупотуебљава Вогом дану снагу воље и мишица, умјесто да је уиотребљнва на добро ближњега, и да му као примјер послужи. Такви људи у стварним опасностима обично су врло страшљиви, и да би себе спасли готови су издати и браћу и очеве. Између војника они јунаци први бјеже, који су се раније ругали страшљивим друговима и издалека пријетили непријатељу. Глава ХХХП. Узвишено разумијевање живота и јуначка смрт. У многим књигама изложене су наравствене дужности човјечје и љепше и подробније, него што сам ја учинио. Циљ моја била је, да за тебе, мој млади читаоче, саставим кратко упуство, у коме би све оно нашао, што ти свагда треба имати на памети. Додаћу још и шљедеће: нека те не плаши мноштво твојих дужности; оне се само лијенијем одвећ тешке чине. Ако се добром вољом прихватимо да их вршимо, ми ћемо у свакој дужности открити сакривену драж, која ће у нама према њој љубав пробудити • ми ћемо у себи наћи чудесну силу која ће растити, и саразмјерно томе нас укрепљавати, како се ми по триовитом путу к врливи приближујемо; ми ћемо се увјерити, да је човјек много снажнији него што му се чини, кад је одушевљен с тежњом за узвишену цијељ, која се у томе састоји, да се очисти од свих неупутних жеља, да у себи пробуди тежњу за добрим, и да се до сталне заједнице с Богом уздигне. Љуби живот, али не због његових празних уживања и охолости. Љуби га ради свега онох ^а што је у њему узвишено и божанствено. ЈБуби га због тога што је он школа за вјежбахБе у врлини, на којој почива благослов Свемогућега, која служи на славу Његову а потребна је за наше сопствено просвећехБО. Заиамти, да ши је овај живош, који. шако високо цијениш, само за крашко вријемв даш. Не троши га бескорисно. С њим се само у толико наслађуј, у колико то не смета твом сонственом здрављу и срећи другијех. Твоја главна наслада треба да је у томе, да се достојно владаш, т. ј.