Источник

Бр. 4.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр 107

јеретике и расколнике, него уједно ставља у неизоставну дужност и налаже своме свештенству, да такове за вријеме њихове болести чешће похађа и настоји, да се изведу на прави пут, искрено покају и одреку своје заблуде, како би се тако у интересу њиховог спасења бар при концу живЈта могли удостојити св. тајни: исповједи и причешћа, а послије смрти хришћанског погреба 1 ). Мртво ро^ена, неиравилно крштена и сасвим некрштена дјвци> шта више и она, која су знаменована и добила име: не смију се сахраниши ио обреду источно иравославне цркве 2 ). Она пак дјеца, коју у случају нужде крсти обичан свјетовњак или примаља (бабица), па макзр била и друге хришћанске вјероисповјести, само ако је то крштење правилно обављено — трикратним погружењом или облијевањем и правилиим произаашењем формуле крштеЕ &а, могу се сахранити по уставу источно-православне цркве 3 ). Хотимичне самоубијце, који се одузимањем свог живоша неовлашЛено мијешају у Еожје ираво, најстрожије осуђује наша иравославна црква, лишава их свога иогреба, и назива их духовним иошомцима Јудв издајника, који иредавши Госиода „шјдт * оудлвисд" 4 ). Но ако неко поремети умом, па у том абнормалном душевном стању дигне руку на себе, и одузме себи живот, то пошто се свештеник претходно допринесеним судским и лијечничким исиравама освједочи, да је дошични самоубијца у моменшу чина заисша био ван себе , може га сахранити по обреду источно-православне цркве 5 ). Исто тако могу се и без судског и лијечничког прегледања сахранити и оне самоубијце, којима то самоубијство није одмах пошло за руком, већ су након тога покушаја остали неко вријеме касније у животу и за своје недјело се искрено покајали 6 ). Погинуле разбојнике, и све оне особе, које у модерном двобоју илате живосаом (код Руса тако звана убијства „на пол^ћ") црква лишава свога погреба 7 ). Даљз је забрањено сахранити уиорне ијавне грешнике , који умиру у смртном гријеху без исповиједи и покајања, затим законитом власти за пријеступе осуђене на смрт, и све оне хришћане, који за живота

') Види : Булгаков г Б, стр. 1245.

2 ) Практ. рук. стр. 275; Булгаков^, 1248.

8 ) Рук. дл. сел. иаст. 1885., 47; Цр. В"ћв. 1894. 28; 1893., 9.

4 ) Тимот. Алекс. прив. 14; Номок. 178; Булгаков1., стр. 1249.

6 ) Булгаковт., стр. 1251, 1252; Тим Алек. ирив 14.

6 ) Руковод. дл. с. паст. 1894. 36, Ц. В. 1892.

') Русс. Ист. Виблхот. VI. т. стр. 276 — 278; Булгаковг, стр 1249; Укав патр. Адр1ана итд