Источник

Стр. 194

ИСТОЧНИК

Бр. 8.

дјеца крхала и напразно долазила у Призрен. Главно је на што треба обратитн пажњу, а) да благодјејање могу добити само турсгш поданици, и б) да без добивене дозволе нико не долази у Призрен. Вашем Високопреосвештеству покоран Ректор Архимандрит Лларион С. ВесиЕ. 2. Објава о уписивашу гласи: Српска православна богословија у Призрену. Број 446. — 30. маја, 1906. године. Упис у српску православну богословију Призренску 1906/7. школске године. За идућу школску годину примиће се у ову богослокију свега 30 нових ученика и то најпре из Отоманске Империје, и тек ако не буде толико турских поданика, примиће се ученици из других крајева српских, под овим условима: 1. г Бак треба да је свршио четири разреда гимназије са течајним испитом и примјерним владањем. 2. Да је потпуно здрав и без тјелесиих мана и са добро развијеним слухом за пјевање. 3. Да има обавезу родитеља или старатеља, да ће за своје издржавање плаћати триста (300) динара у злату за школску годину, и то 150 да понесе собом при упису, а 150 да положи у Београду туторству Симе Игуманова најдаље до 1 .-ог фебруара сваке године. На благодјејање не може бити примл>ен ниједан, који није турски поданик. 4. Ђаке из српских гимназија у Турској царевини препоручују дотичне гимназије, и сви остали шаљу молбе управи ове богословије пајдаље до 20. августа ове године. 5. Уз молбу да сваки приложи школску свједоџбу у копији, коју ће сам овјерити, и обавезу родитеља да ће уредно плаћати издржавање своје. 6. Сваки ђак добиће одговор на карти до 1. септембра, је ли примљен или није. 7. Само примљени ђаци могу доћи у Призрен до 14. септембра најдаље, са уплатом за издржавање или признаницом туторства из Београда, ако тамо новац положе. 8. Нека нико не долази у Призрен, док не добије дозволу да је примљен.