Источник

Стр. 196

ИСТОЧНИК

Бр. 8.

Нроизведење. Његово Високопреосвегптенство Митрополит бап,алучки и бихаћки господии Евгеиије Летица, благоизволио је на св. архијерејској литурђији одслуженој на Спасов-дан 11./24. маја о. г. у Ман. Моштаници произвести јеромонаха — управитеља о. Петра Иванчевића за игумана.

Против сујевјерја, Говорио народу о слави црквеној у Рељеву 9. маја 1906. нротопрезвитер Димитрије Јанковић, к. савјетник. Љубазни ! Све што је на свијету у Божијој је власти. Он је творац, промислитељ и законодавац свега. Он је једини премудрим промислом својим одредио путеве сунца и мјесеца, да показују вријеме. Он застире небо облацима и спрема дажд земљи. Он је извео изворе по долинама да између гора теку воде. Он је створио и велико и широко море и он се брине да безбројне оне животиње, које мале и велике тамо гамижу, добију на вријеме храну своју. Он је дао и нама, браћо, живот и бесмртну душу, и одредио, да човјек кад гране сунце излази на посао свој и рад свој до вечера, Он чини, те расте на горама трава стоци и зелен на корист човјеку, да изведе од земље насушни хљеб свој. Напошљетку он нас је посинио, и да му будемо вјерни, закону своме научио и наредио, да се у потребама нашим на Шега обраћамо, а он ће се у свему бринути за нас, као што се брине отац за дјецу своју. ТТа као што је криво оцу, кад га дјеца не слушају, тако је браћо криво и небесном нашем Оцу, кад му закон његов не поштујемо. Као што гријеше дјеца кад се у мјесто оца на туђина обраћају, тако гријеше и они, који мимо Вога са друге стране помоћи траже. А таквих браћо има и сувише! На да би се заблудјела та браћа и сестре наше на пут истине и правде обратили и душу од извјесне пропасти сачували, ходите да видимо, шта о том у закону Божијему пише. •к Опазили сте зацијело не једанпут, шта бива, кад се спусти густа, сива магла. Како је загушљиво, како непријатно, кгко клоне под теретом њеним и биље и човјек. Све је тако суморно, тако жалосно; човјек је чак и у кретању свом несигуран, не види јасно, све му се њешто друкчије причињава, него што је у истини. Човјек се снебива, јер нема путоказа, и ако пође, лако удари кривим путем, који га сваким кораком све даље води од мете, док га не доведе на руб пропасти. Бадава дижеш главу, да угледаш сунца нема 1 а, бадава се осврћеш на све стране, залутао си у погибељ...