Источник

Стр. 290

источник

Вр. 12. и 13.

Но чим та нужда у коме мјесту престане, а то је чим се у некој парохији подигне парохијална црква, отступање од правила одмах престоје, крштења се почињу свршавати у парохијалној цркви, и од тада је неоправдано позиватн се на дотадашњи изванредни обичај, који је само по нужди и сили околности трпљен. Поред тога, а у сасвим изванредним прилакама, као у случају превелике хладноће (кад све мрзне) а тако и у случају даљине пута преко 3 сата, — и то засада у овоме нашем прелазном времену и стању и док се наш народ не свикне на боље поштовање и извршење црквених закона и установа, — до тога само времена дозвољавамо свршавање тајне св. крштења и у хришћанским домовима, али ће у томе случају свештеник претходно у дотичном дому водоосвећење обавити, па тек онда тајни св. крштења призтупити, но ради пронисаног трикратног погружења крстионица свакако и ту мора прибављепа бити. У случају пак крајње нужде, а то је у случају болести новорођеног и још некрштеног дјетета, дозвољава се, као што се то по канонским прописима наше свете цркве и увијек дозвољавало, да у такој нужди сваки православни хришћанин и хришћанка може обавити крштење ш нужди , узевши просту и природну воду, изговоривгпи ријечи: „Ко има Отца н Окта и сеатлгш Д^ л", и три пута дијете у воду погрузивши. (Прав. Испов. д. I. одг. на пит. 103.) Ако дијете, које је свјетовњак на тај начин по нужди крстио трикратним погружењем у име иресвете Тројице, живо остане, то ће свештеник над њим извршити сав остали чин крштења, осим онога, што је већ извршено. Но ако таково дијете иза тога умре, свештеник га тада упише у матицу и крштених и умрлих, обави над њим опијело, као год и над сваким православним крштеним дјететом, јер се то крштење по нужди, у случају смрти дјетета, сматра потпуно и правилно, као и свако друго крштење, које свештеник обави. Коначно налажемо парохијским свештеницима, да сваки у својој парохијској цркви односно у парохијском дому даде направити крстионицу од метала или од дрвета, у којој ће се моћи дијете при крштењу погружавати; а тако исто препоручујемо им, да у својим парохијама науче по неколико стараца и старица, или оних жена које при порођајима као бабице служе, како ће крштење „по нужди", у случају болести дјетета обавити. Сарајево, 30. августа 1906. АЕ и Митрополит Дабро-босапски ■ , ■ Н 1 к о л а и с. р.