Источник

Бр. 12. и 13.

ИСТОЧНИК

Стр. 313

0, блажена је послушност! Ето вам примјера. Један свети старац угледа једном четири чина на небу. Први чин бјеше човјек болесни, који се Богу мољаше и хваљаше Га. Други бјеше чонјек, који стајаше на страни странољубства и на овом служаше. Трећи чин: Човјек пустш&ак, који не гледа људе. И четврти чин: Човјек послушан оцу духовном, и покоран Бога ради. — И гле чуда! послушни тај човјек имаше гривну златну и већу славу од друга три чина. И упита старац оног који га во^аше: Зашто овај монах има већу славу од онијех? А пратилац му одговори: Онај који је странољубству служио то је по својој слободној вољи чинио; а тако је по својој вољи и онај у пустињу отишао. А покорни и послушни монах сву је своју вољу потчинио Бо^у и претпостављеним старјешинама, и с тога он има већу славу и гривну златну носи. 0, љубазна моја српека браћо и сестре! Нека вас краси својство добре послушности, јер послушност нам отвара царство небесно и здружује нас с ан^елима и свим Божјим светитељима. 1 ) У послушности бојте се Бога и поштујте цара! 2 ) покоравајући се властима, које владају; јер нема власти, да није од Бога, а што су власти од Бога су наређене. С тога који се противи власти, аротиви се наредби Божијој. 3 ) И економ је послушао игумана у Ватопеду светом, гдје се чудом прослави Бог по молитвама пресвете Богородице — и прославиће се Он свемилостиви, над свима стрпљиво истрајним послушницима. И пјевајмо пресветој Вогородици: Когородиц*, тк1 еси лоза истиннлд, козрастикшаА на-мт* плодтј . жикота, тек-к Л10Л1ШСА, /Иолиса, Клчце, со ст г м/ии ди/Гк!, полшлокати д8ши нлшл. (Богород гл: 6). ') Прол. о послушности 10. Априла. а ) I. Петр. 2. 17. ') Рим. 13. 12 (Наставиће