Источник

Бр. 12. и 13.

II С Т 0 Ч Н И К

Стр. 325

Увјерени смо, да нема тога, који је искрено позвао Бога у помоћ, а да није осјетио у себи присуство те моћи, која храбри — благодати Божије. Рекосмо, да нећемо улазити дубље у тај предмет, јер то су учинили позвапији од нас, а то нам није била ни намјера. Сврха овога рада била је у томе> да баца на читаву ствар поглед са хришћаискога гледишта, а у колико нам је то пошло за руком, нека оцјене наши млађи другови, којима је ово било и намијењено Свакако нас је у овоме руководила љубав према истинн и намјера, да иружимо млађим друговима ријешење по неког питања, за које знамо из искуства да интересује млада срца. Ако нам пође за руком, да макар и једноме младоме уму пружимо макар мрвицу душевне хране, ми ћемо бити задовољни, што нам рад није пропао узалуд.

Допи с*). Приједор, 1. јуна 1906. год. Свечапост освећења новог звона у Наланчишту. Прије него што опишем ову свечаност, мислим да неће бити на одмет, ако ирозборим коју о црквемим звонима и о значају њихову. Звона потичу из најдавнијих времена — времена незнаГожачких. Учени археолози тврде, да су звона пред Христовим рођењем за дуго у употреби била код старих Китајаца. А што се тиче хришћанства иигдје нема спомена, да су звона првих вијекова хришћапства у унотреби била код хришћана. Дрквена историја казује нам, да први хришћани све до Константина великог нијесу смјели из страха због незнабожаца ни јавних богомоља имати а некмоли звона подизати. Али пошље кад је свјетлост науке Христове одржала побједу над незнабоштвом, кад је вјера Христова проглашена за вјеру државну у византијско-римској империји, почеше се оснивати јавни храмови, а уз то и сходна оруђа ради сазивања вијерних на богослужење. С почетка су се вијерни сазивали на богослужење гласом трубе, клепала, звечке, била и т. д. То је било све дотле, док епископ холандијски није у VI. вијеку изумио звона, која су тек у VII. вијеку уведена у општу црквену уиотребу на западу. Исток је примио звона са запада тек у IX. вијеку. У Русији су се звона појавила заједно са хришћанством. У Русији звона играју велику улогу, јер најсиромашнија црква нема мање од 3 звона, а у звоницима богатих цркава има их 10 и више. Највеће звоно не само у Русији већ и у цијелом свијету саљевено је у XVII. вијеку у Москви а познато под именом »царског звона« а важи 10 .000 пуда. И код нас Срба звона су се појавила као и код Руса заједно с хришћанством. Као што се с радошћу и поносом можемо сјећати и спомињати цркве и манастире, који су у доба српске славе и господства, за вријеме славне ере Немањића блистали у најљепшем сјају, тако се можемо с тугом сјећати и оних времена, када српски народ бјеше потиштен са свију страпа нехришћанском најездом, којој српска црква, часни крст и вјера православна бијаше највећи трн

*) Због нагомилавог материјала овај „допис 0 морао је за каоније бројеве овога лисга остати. Пр. Ур.