Источник

Стр. 334

источник

Бр. 12. и 13.

Исто је тако спомена вриједан, 12. октобра 1805. ријешени спор, који је између патријаршије и францисканске кустодије, којом је уирављао управитељ св. града и француски конзул, четири мјесеца трајао. — На тај је пачин ријешен мпогогодишњи спор између православних и Латина ради гробља, које лежи па десној страни улаза у Витлејем, а пружа се дуж црквене авлије. На 9. октобра славила је теолошка школа св. крста у Јерусалиму 50-годишњицу свог опстанка, што је такођер лијеп доказ рада и напретка ове патријаршије, У Србији. Свети архијерејски сабор поред многобројпих осталих овогодишњих одликовања одликовао је напрснпм крстом вриједнога књижевника и ректора богословије впреч. г. Стев, М. ВеселиновиЛа , протојереја

Разно. Трагови јудејског народа у Египту. Доставјерност библије доказује се сваким дапом повим ископипама у библијским крајевима. Имали смо прилике о том у овом листу иисати, 1 ) те овај чланчић сматрамо за додатак расправн ученога Лопухина. Енглеско-египатско учено другптво, коме је сврха, да испигује старине негда славнога Египта, отворило је прије краткога времена у Лондону изложбу старина, које су течајем мипулих година у Египту ископане. Радњом око ископавања руководио је професор Ре(;пе РПпсЈегз, који је тражио трагове некадашњих моћних Фараона из пастирске династије. Пошто се пак из тога доба и досада понајвише остатака око делте ријеке Нила нашло, РНгкЗегз је трагање и копање такође у тим крајевима отночео. Учевно друштво је највише занимало овом приликом, да наиђе на трагове јудејскога народа, који је за вријеме Фараона Рамзеса П. у овим крајевима становао и у библији помепуту хазну царску овдје — негдје подигао. Осим тога, хтјело се дозпати и за мјесто храма, којег је првосвештепик Онија У. ('Оусад) од владара Птоломеја VI. Филометор-а добио, од незпабожачког храма у јудејску сипагогу обратио и око 161. прије Христа за јелинско јудејство одредио. Трагање је било врло успјешно, наишло се на једап град из пастирске династије, те проф. РНпЈегз мисли, да је то славна престоница хиксоса Аварис. У Тел-ел-Кетабес-у ископан је такође велик један град и храм, који прнпада добу Рамзеса П. Пошто се овдје нашло много лијепих споменика, међу њима један, који самога Фараона приказује, како убија непријатеља и једна таблица, која набраја главне стрељце и чуваре сукотске, сирске благајнице, учењаци држе доказаним, да је на овом мјесту морао бити зпамепит двор богатства, којег су Јудејци сазидали. Неколико миља даље нађене су рушевине града Питума из доба Рамзеса П. Ту је ископан врло занимљив мртвачки сандук, од обојене глине, а у њему мумија неког чиновника Мен-а. ') В. у 21. 22. и 23. броју „Источника" од 1900. чланак „1>иблија и најновија открића јерОглиФа на епоменицима старога Егицта",