Источник

Стр. 356

источник

Вр. 14. и 15.

његова имена а од царске лозе, па завјешта, да му се преда његова владичанска патарица и икона пресвете Богородице назвата: „Млијекопитатељница". И више од 600 година, изгледали су у манастиру на испуњење његовог пророчашнва. — А када у 13. вијеку, свети Сава Немањић, посјети ту свету Лавру, и пред иконама се помоли, сама пред њим паде архијерејска штака, а свете иконе потресоше се у оквиру свом ! И свети (Јава српски, изненади се и зачуди чудесном чуду том ! А кад игуман сазнаде одкуда је, ко је и шта је, предаде му свету оставштину св. оца Саве Освећеног, и „Троручицу" св. оца Јована Дамаскина; па по томе с братством заједно, одаде Богу благодарност, хвалу и славу што се је светог ктитора свете обитељи, пророчанство испунило. Свети Отац Сава, архиепископ српски, у Кореји светогорској, сагради црквицу у спомен св. Сави Освећеном, и у њу смјести свету икону: „Млијекопитатељницу А са иконом „Троручицом" на моштима свог светог родитеља: Стефана у калуђерству Симеона мироточивог, помирио је завађену браћу своју. И он тада дарова светињу ову брату своме: Стефану, краљу српском првовјенчаном, у калуђерству Симеону светом, са аманетом, да се иста чува у дому Немањића и да се у ратовима, пред српском војском носи. И дуго је остала светиња ова у дому Немањића, али, Оаа се једном чудесно јави пред Хилендаром на путу од мора са сјеверне стране. Ту је и сада часовница за спомен тога. А када је отац игуман устао на полуноћницу, први је угледао изванредну свјетлост на мјесту том. На заповијед његову калуђери одоше и светињу ову на^оше! И тада игуман с братством, с молепствијем свечано је унијеше и намјестише у свети олтар храма саборног. Но, гле чуда! Сјутри дан нађоше је у храму на игуманском престољу! Они је с побожношћу опет пренијеше у олтар, а игуман узе кључеве од храма, за боље увјерење, да је нико пренијети не може. Али те се ноћи игуману јави у сну пресвета „Троручица" с ријечима: „Нијесам догила овд/е да ви мене чувате него Ја вас и . И чуда! Сјутри је дан опет нађоше у игуманову столу! И од тога доба пред Њом свагда горе 12 кандила; и од тада братство не метанише пред игуманом нити од њега узимље благослов