Источник

Стр. 362

источник

Бр. 14 и 15.

Касније видимо мање и веће дијелове часнога крста по многим градовима и у различитијем дијеловима свијета, у манастирима и но црквама, па и код многих лица. У почетку 12. вијека дође један дио крста у руке паискога Легата Дембера, који је тежио да буде патријарх у Јерусалиму послије смрти Арнулфове. А када су крстоносци 1204. године под водством грофа Балдуина фландријског, маркгрофа Вонифација од Монтеферата 20 ) и мљетачког дужда Хенриха Дандоле опљачкали Цариград, понесу са другијем светињама и ишколико честица« часнога крста. Хенрих Дандоло пак узео је онај дио крста, који је царица Јелена даровала сину Константину, и поклонио га Венецији. Један дио крста узео је базељски абат епископ Мартии Литц. А сам Балдуии даровао је један дио часнога крста из Вукелеонскога дворца око »фунта тежине« францускоме краљу Филипу Августу. Кад је Балдуин I. освајао Сидон, замоли Сигура (сина норвешкога краља Магнуса) — који је исте 1111. године у Палестину дошао са 10000 војника — да му иомогне. Пошто му Сигур молбу испуни, даде му Балдуин један дио часнога крста, а Сигур га однесе у Норвешку и смјести у Дронтгејимској цркви.*) Онај дио крста, што га је заробио Саладнн, и који је више од 30 годипа био код Мухамеданаца, новрате крстоносци године 1221. у Палестину. Од тада св. крст није више ни изношен. Ту се и данас чува у ћивоту, у олтару саборне цркве Вознесенија Христова. 21 ) Но ипак је много честица часнога крста разнесено V разна времена по мпогијем манастирима Највише честица часнога крста имаде у св. Гори Атонској. Три крста од животворног дрвета у манастиру Хиландару, од којих је један даровао св. Саво, 22 ) један грчки цар Андроник, а за трећи се не зна. 28 ) У Хилендару се налазе од њега 24 драма. 24 ) Један од ових крстова носи калуђер Хилендарац, који станује на острву Тасо, сваке године на то острво и ту међу житељима стоји по неколико мјесеци ради Божјега благослова; за ово пак дарују остврци — Грци манастиру маслине преко године 25 ) У манастиру Хилендару имају још два крста од животворног дрвета, од којих је један поклонила царица Пуххерија. 26 ) У манастиру Филотеју налази се један крст са неколико светих костију. На плочи је урезан запис грчким језиком, по чему се знаде, да је 1347. године даровао Стефан Душан цар »Србл^мт. и РоманТи« 27 ) Један крст од животворног дрвета налази се у манастиру Ксиропотамону и то онај дио, гдје су ноге Христове биле приковане. Овај је крст поклонио св. Павле (који је један манастир у св. Гори сазидао и који је по његовом имену и назват), и ово је највећи — »знаменит дио« животворнога крста Христовог, ради чега овај манастир осим свога храма (40 мученика Севастијских 38 ) слави и

ао ) К примј. 14 стр. 162.

*) „Нросвјета,, стр. 195. 21 ) К примј. 14. стр. 162. Ј5 ) Види примј 6. 28 ) „Описаније Древностиј Сроеки у Светој (Атонској) Гори, са XIII. литогр. таблица". Димитрије Аврамовић, живописац. 1848. стр. 38. и ) „Нросвјета" ва 1895. стр. 197. а8 ) К примј. 23, стр. 22. Ш<1. стр. 54. ") Ш<Ј. стр. 93. п ) К примј. 10. митроп. Михаило, стр. 81.