Источник

Стр. 388

0СТОЧНИК

Бр. 16

Реч на успеније Богородице. (по руском.) Побожни слуЈпаоци! Ми данас славимо успеније пресвете Вогородице или — јасније да се изразим — успомену на дан смрти Пресвете Мајке Божје, а с тим ми уједно славимо и црквену славу нашу, јер је црква ова посвећена преславном успенију Богородичином. На данашњи је дан пресвета Богородица завршила земаљски живот Свој и као свака друга смртна окусила смрт. Али смрт та ГБезина није дуго потрајала. Трећег дана устала је она жава из гроба Свога, који је био у врту гетсиманском, па се с телом Својим узнела Сину Свом и Богу у живот вечни, живот бесмртни, и од дана тога оживи Она већ — као небеска царица — у божанственој слави и бесконачном блаженству праведника. Ово, што рекох, сведочи јасно, да се човечји живот не завргаује смрћу. Смрт нам само отвара врата за други, будући и вечни живот, који нас чека и који ће неминовно наступити одмах после општег васкрсења мртвих. Па хајде сад да размислимо малко, шта је то живот будућег вијека, и у каквом ће стању људи бити после општег васкрсења мртвих! Будући век није то исто што и век садањи! Живот је овде кратак, тамо вечан; овде смртан, тамо бесмртан ; овде — на земљи — вештаствен, тамо духовни! Тамо неће бити бриге за јело, за пиће, за одећу, за стан; тамо неће бити младости и старости; неће бити страсти и похота телесних, него ће сви живети као дуси — бестелесни; тамо неће бити телесних болести и смрти. Св. еванђеље о том овако говори: „опи, који се удостоје да добију онај век и васкрсење из мршвих, ниши Ле се женити ни удаваши, нити Ие моЛ-и више умрети, јер су као ан^ели (Лук. XX., 35, 36). А св. Јован Богослов описује будући живот овим речима: више не&е огладнеши ни ожеднити, и смрти више неЛе биши ни болести, јер прво иро^е (Откр. XXI. 4). Тако ће се ето разликовати век будући од века садашњега! П1то се тиче стања, у ком ће се људи налазити после општег васкрсења, оно ће бити двојако; двојако: према томе, како су људи провели свој живот на земљи: биће дакле, стање ираведпика и стање грешника. Св. ап. Павле вели: „ сви се имамо јавити на суду Хрисшову, да иримимо сваки, што је у телу чинио: или добро или зло (П. Кор. V, 10). А Исус Христос престављајући нам слику страшног суда вели, да ће тада поделити све људе на два табора: с десне стране ће по-