Источник

Стр. 420

источник

Бр. 17.

гробној награди и т. д. Таква су мјеста: „А посијано на доброј земљи, то је који слуша ријеч и разумије, која дакле и род рађа, и довоси један по сто, а један по шесдесет, а један по тридесет' (Мат. ХШ., 23). „Многи су станови у кући оца мојега. А да није, казао бих вам. Идем, да вам приправим мјеста". (Јов. XIV., 2). „Јер као што у једном тијелу што имамо многе уде, а уди сви немају један посао ; тако смо многи једно тијело у Христу, а по себи смо уди један другоме. А имамо различите дарове по благодати, која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мјери вјере " (Римљ. ХП., 4—6). „Друга је слава сунцу, а друга слава мјесецу, и друга слава звијездама; јер се зви језда од звијезде разликује у слави. Тако и васкрсеније мртвих: сије се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост." (Г. Кор. XV., 41—42). Тако веле они, да је разлика између дужности и савјета основана у св. Писму и да је та разлика увијек и у сва времена и од цркве призната, премда су некоји из превелике моралне строгости ту разлику забацивали. Црква је увијек против оних устајала, који су из ригоризма стављали савјетв у круг строгог закона, као што су то учинили Манихејца и Монтанисти, који су брак прогласили за нечист. Исто је такЈ црква стуиила против оних, који су из моралне нехајности савјетима свако значење негирали, као Јовинијан и Витланције, а у новије доба реформатори и рацијоналиете. Црква је увијек дјевичанство Христа ради високо цнјенила, али је с друге стране с огорчењем одбијала мишљење, да је брак по себи неко зло. Гледе својевољног сиромаштва хвали Августин оне, који се не дадоше похлепом за богатством занијети, јер ће они, који Христа ради све оставише, слободнијим и лакшим путем доспјети у небесно царство. За своје учење налазе римокатолици потврде и у црквеној традицији. Тако вели отац Амвросије у своме трактату: „0 удовицама" у погл. ХП.: „Према томе има двоструки облик, којим је наша воља везана: или неким извјесним законом или слободним преузимањем обвезе. Стога вели Господ једном: Не убиј; други пут: Хоћеш ли савршен да будеш, то продај све. Онај дакле не подлежи строгој заповијести, чијој је вољи препуштено њено испуњење". А блажени Августин вели у свом говору 273 „(1е 1етроге": „Нешто је друго савјет, а нешто друго заповијед; савјет се даје, да се одржи дјевичанство, да се неко од вина и од меса уздржи, и да све прода и сиромасима разда; заповијед се пак даје, да се праведност сачува, да сваки зло избјегава и да се добро чини... Савјет који дрлговољно изврши, имаће већу славу; а ко не испуни заповијед, неће моћи избјећи казну".