Источник

Бр. 9. и 10.

ИСТОЧНИК

Стр. 14б

ако иноверна страна неће да прими православље; у том случају прогања се тај иноверац из српске државе и имање му се конфискује у корист жене и деце. 1 ) У чл. 53. Душанова Законика издаје се строга наредба против отмице жена и девојака. с претњом, да ће се таковим преступницима отсећи обадве руке и нос, односно да ће дотични обешени бити с обзиром на сталеж отимача и отете; 2 ) а чл. 54. забрањује блуд и прељубу, под претњом исте казне. За нас је нарочито важно, што је чл. 53., по Раваничком препису, или боље преради, изашао у сасвим другом облику, јер сигурно је измењен према практичним потребама XVII. века, у коие |а та прерада учињена. Ту се, наиме, каже: „Дит кои кластминк оузли женоу н<1 женоу, да -иоу а окс роуце отгккоу и носк да а оу^еже. ,." 3 ) Ја држим, да је раванички преписивач, односно прерађивач Душанова Законика у XVII. веку, исправио овај члавак овако стога, што се у то доба турског робовања, — као и касније у XVIII. веку, што ћемо ниже подробно истаћи, — често догађало, да је који човек, поред живе жене, коју је од себе без црквене раставе отерао, или га она сама оставила, узимао другу, те или је нашао каковог свештеника или калуђера, да га за новац или под силу венча, или је можда и невенчано са њом брачни живот проводио. По мом мишљењу на такове људе имају се односити речи: „кои оуз-ие жшоу нд ЖЈноу;" јер да је прерађивач овде мислио на право двоженство, сигурно би се јасније изразио; а да друкчије мислимо немамо баш никакова основа ни у старијим, ни у млађим историјеким споменицима нашим. Осим приведених законских чланака о брачним одношајима, налази се у млађим рукописима (Раваничком, Текелијином, Софијском и Београдском) Душанова Законика, још три чланка, који раде о том предмету ; али, за њих је докавано, да несу производ законодавног рада под Душаном, 4 ) већ да су их касније, у синоптичком тексту, унели преписивачи из Синтагме Матије Властара — према потребама свога времена. Ну, за нас су и те одредбе од интереса, јер нам показују извесне неуредности у брачним одношајима онога доба. На име,

4 ) В. чл. 9 : »И дко i! нднд( по/шук^ркц!. оузк.ик ^риггјлницоу; дко оузлмкн ; дд к крмти оу уристјлнгтко; дко ли и не крксти, дд /иоу к оуз/и-6 жжд и д-кцл; и дл и/ик ддл д-блк отк коуме; а онк дл к иждше«. (Ст. Новаковић, Законик р, 13.).

2 ) »И кои к/шт^/жнк оузл« кллдмкоу ПО [И/!^, ДД /Иоу II ок-к роук! отс&коу, И НО(К Оур(Ж!Ј ЛКО <1И !!Кћрк ОуЗ -И! ПО [И /1^ КДЛДИКОу, ДД I! ОК^Ш 5 ЛКО /1И !КОК» ДроуГОу ОуЗ /И^ ПО :И/1"6, ДД Л10у Ч ОК^ роук! ОТсбкоу, И НО[ Оур !Ж!« (НоВаКОВИћ, ТЗвШ р. 46).

3 ) Н)1с1ет р. 46.

4 ) Тим. ФлоринокШ, — Паматники законодателноИ д'6лтел1>ности Душана, царл Сербовт. и Грековп. Шевт^ 1888 р. 239.