Источник

Стр. 170

источник

Бр. 11.

управити надлежеим епархијским митрополитима најдаље до 19. јула (1. авгусша ) т. г. Молитељи морају доказати: 1. Крснијем листом да су српско-православне вјере. 2. Школском свједоџбом, да су с добријем успјехом свршили 8 разреда вел. гимназије, односно ако такових молитеља не би било, да су свршили с добријем успјехом најмање 7 разреда вел. гимназије у Восни и Херцеговини односно у подручју Аустро-Угарске монархије. Кандидати, који дођу из гимназија без оцјена и Љгике односно Психологије, имаће из дотичних предмета полагати пријамни испит или одмах послије примања у богословију или најдаље за три мјесеца. („Испитни ред за српско-правосл. богослов. училиште" § 13.) 3. Свједочанством надлежне политичке области, да су припадници Босне и Херцеговине, да су беспријекорног моралног и грађанског владања и да су неожењени. Сви нови као и досадашњи питомци имаће се у почетку школске 1909./1910. године љекару у Рељеву односно Сарајеву којега земаљска влада одредила буде, на лијечнички преглед о свом шрошку и на свој ризшс ставити, те код којега се какова год тјелесна или душевна болест установи, неће бити у сјемениште примљен односно ће се и од досадашњих питомаца сваки такав из завода о свом трошку отстраннти. Ово ће се односити поглавито на оне и садашње и будуће питомце, који на органима за дисање и храњење толико пате, да посиих јела подносити не могу. Сваки и досадашњи и будући питомац имаће почетком 1909./1910. школ. године дати од себе писмени реверз, да ће се у свему гледе хране по прописима завода владати, у противном пак случају престаће бити питомац сјеменишта. Ако се код којег питомца неизљечива болест на органима за дисање и храњење касније, током школске године појави, такви ће питомци бити одмах из завода отпуштени. У Сарајеву, дне 7./'20. јуна 1909. Земаљска влада за Боспу и Херцеговину.

Земаљска влада за Босну и Херцеговину. К броју 108, 581. Н а т ј е ч а ј. Почетком школске године 1909./1910. подјелиће се неколико штипендија по 400 круна годишње оним ученицима гимназије у Сарајеву, Доњој Тузли и Мостару, који су вољни по свршеаим прописаним